Читај ми!

Светске музичке позорнице

Репродукујемо снимак концерта Филхармоније Немачког радија из Сарбрикена и Кајзерслаутерна, одржаног 14. септембра прошле године у Концертној дворани у Сарбрикену. Дириговао је Михаел Шенвант, солисткиња је била сопран Кристина Ландсхамер, а на програму су била остварења Сесил Шаминад, Жозефа Кантелуба и Густава Малера. Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Најпре ћете чути оркестарску свиту Калирхоја, опус 37 Сесил Шаминад, насталу на основу истоименог балета који је ова француска композиторка писала 1888, када је дело и премијерно изведено у Марсељу. Реч је о остварењу из њеног раног стваралачког периода, када је, поред клавирских минијатура по којима је касније постала позната, писала и амбициознија оркестарска и сценска дела. Инспирацију је пронашла у античком свету и причи о заробљеној принцези Калирхоји која, после бројних искушења, проналази љубав и поново стиче слободу. Свита се састоји од четири става – Прелудијум, Плес шалова, Скерцетино и Плес чинела – који осветљавају њен препознатљив ауторски рукопис: јасно обликовану форму, лирске мелодије, плесну покретљивост и истанчан осећај за оркестарске боје.

У наставку ћете чути пет песама из циклуса Песме из Оверње Жозефа Кантелуба, који је овом збирком која садржи чак тридесет песама, створио музички омаж свом завичају. Кантелуб је одрастао у јужном делу Оверње и као дете је са оцем одлазио на дуге шетње по крајолицима ове француске области. Тада је развио љубав према пејзажима, песмама и народним мелодијама тамошњег становништва. Попут Беле Бартока и Золтана Кодаjа у Мађарској, Кантелуб је касније сакупљао, проучавао и обрађивао народне мелодије, што је кулминирало управо његовим циклусом Песме из Оверње.

Други део концерта испунила је Четврта симфонија у Ге дуру Густава Малера, писана 1899. и 1900. године. За разлику од прве три симфоније у којима ствара широк лук базиран на драматургији метафизичког путовања од таме до светлости, у Четвртој Малер ствара светлу, јасну, лирску музику финог, полифоног ткања. То је последње дело у којем се обраћа светлим романтичарским маштањима. Поред тога, и по свом изгледу Четврта симфонија је јединствена. Наиме, поставка оркестра је мања него у претходним симфонијама, стил је прозрачнији и концизнији, док у почетним темама Малер постиже моцартовску једноставност, због чега се ово дело сматра и симфонијом у којој су класични узори јаснији и видљиви.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом