Светске музичке позорнице

Најпре ћете чути оркестарску свиту Калирхоја, опус 37 Сесил Шаминад, насталу на основу истоименог балета који је ова француска композиторка писала 1888, када је дело и премијерно изведено у Марсељу. Реч је о остварењу из њеног раног стваралачког периода, када је, поред клавирских минијатура по којима је касније постала позната, писала и амбициознија оркестарска и сценска дела. Инспирацију је пронашла у античком свету и причи о заробљеној принцези Калирхоји која, после бројних искушења, проналази љубав и поново стиче слободу. Свита се састоји од четири става – Прелудијум, Плес шалова, Скерцетино и Плес чинела – који осветљавају њен препознатљив ауторски рукопис: јасно обликовану форму, лирске мелодије, плесну покретљивост и истанчан осећај за оркестарске боје.

У наставку ћете чути пет песама из циклуса Песме из Оверње Жозефа Кантелуба, који је овом збирком која садржи чак тридесет песама, створио музички омаж свом завичају. Кантелуб је одрастао у јужном делу Оверње и као дете је са оцем одлазио на дуге шетње по крајолицима ове француске области. Тада је развио љубав према пејзажима, песмама и народним мелодијама тамошњег становништва. Попут Беле Бартока и Золтана Кодаjа у Мађарској, Кантелуб је касније сакупљао, проучавао и обрађивао народне мелодије, што је кулминирало управо његовим циклусом Песме из Оверње.

Други део концерта испунила је Четврта симфонија у Ге дуру Густава Малера, писана 1899. и 1900. године. За разлику од прве три симфоније у којима ствара широк лук базиран на драматургији метафизичког путовања од таме до светлости, у Четвртој Малер ствара светлу, јасну, лирску музику финог, полифоног ткања. То је последње дело у којем се обраћа светлим романтичарским маштањима. Поред тога, и по свом изгледу Четврта симфонија је јединствена. Наиме, поставка оркестра је мања него у претходним симфонијама, стил је прозрачнији и концизнији, док у почетним темама Малер постиже моцартовску једноставност, због чега се ово дело сматра и симфонијом у којој су класични узори јаснији и видљиви.

Уредница Ирина Максимовић Шашић