Gramofonija – Ansambl Hortus Muzikus

Ova ploča je izuzetna pre svega zbog načina na koji je proizvedena, a koji podrazumeva upotrebu tehnologije „masteringa na metalu” – takozvani Direct Metal Mastering ili DMM, naročitog procesa izrade vinila pomoću bakarnog mastera. Ovaj metod je razvila kompanija Telefunken-Deka u saradnji sa Georgom Nojmanom tokom osamdesetih godina i za razliku od uobičajenog načina izrade mastera od aluminijumske ploče presvučene nitroceluloznim lakom, DMM proces, kako ga nazivaju, omogućava znatno precizniji transfer audio signala, sa puno više detalja i bez distorzije izazvane tranzijentima, sve zahvaljujući krutosti metalnog nosača i boljim odlikama brazde u odnosu na meku površinu lakiranog diska. DMM se pokazao superiornim kada je reč o visokim i srednjim registrima, što je za kamernu, solističku i horsku umetničku muziku bilo veoma značajno, međutim, nešto manje dobre performanse se ispoljavaju u najnižim registrima, gde je, zbog specifičnog načina urezivanja brazde pod uglom od 0 stepeni, često bilo neophodno duboke deonice miksati mono. To je bio veliki nedostatak kada je reč o orkestarskoj, orguljskoj ili vokalno-instrumentalnoj muzici, budući da je uticao na ukupni zvučni rezultat. Vremenom su ovakvi nedostaci ublaženi, međutim i dalje su podeljena mišljenja među stručnjacima o tome da li je DMM tehnologija superiornija od tradicionalnih lakiranih diskova. Ovaj način izrade se pojavio u vreme kada je vinil imao snažnu konkurenciju u kompakt-disku i audio kasetama, te se može reći da je doprineo produženju životnog veka gramofonskih ploča, održavši se do danas u komercijalnoj upotrebi.

Izbor snimaka ovog ansambla, kako bi se demonstrirale mogućnosti novog načina proizvodnje vinila verovatno nije bio slučajan, jer kao što je pomenuto, performanse DMM ploče pogoduju delikatnim zvučnim detaljima u srednijim i visokim registrima kojima stari instrumenti obiluju. Na omotu ploče je navedeno da je master izrađen na Teldek sistemu, dok je snimatelj albuma bio En Tomson, estonski inženjer koji je više od dve decenije bio jedan od vodećih tehničara Melodijinog studija u Talinu. Snimci su zabeleženi 1985. godine upravo u ovom studiju.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić