Muzej zvuka – Muzika Simona de Bonefona

Pariski izdavač Nikolas di Šemen je 12. avgusta 1556. godne objavio partituru na čijoj naslovnoj strani je pisalo: „Misa za mrtve za pet glasova, ovom prilikom prvi put štampana, autora Simona de Bonefona", a u podnaslovu se nalazi i objašnjenje da je autor kanonik i pevač u katedrali u Klermon-Feranu, tadašnjem glavnom gradu oblasti Overnja. Nažalost, više od ovih podataka o Simonu de Bonefonu do danas nije sačuvano, a pored mise koju ćete večeras slušati, pronađene su i tek tri šansone, štampane između 1551. i 1557. godine. To je sve što je ostalo iza ovog autora, što ga čini još enigmatičnijim, budući da kvalitet radova svedoči o velikom kompozicionom majstorstvu koje nije moglo ostati neprimećeno kod savremenika. Međutim, Bonefon je verovatno delio sudbinu brojnih autora koji su stvarali daleko od francuskog dvora, u provincijskim centrima kao što su Dižon, Bezanson, Tur, a čije su crkvene arhive teško oštećene ili u potpunosti uništene tokom i posle Francuske buržoaske revolucije.

Srećom, majstorstvo Simona de Bonefona nije promaklo Nikoli di Šemenu, koji je posvetio jedno svoje izdanje upravo Misi za mrtve ovog autora. Bogatstvo polifonog rada kao i druge karakteristike ove mise svedoče da je Bonefon bio podjednako vešt polifoničar kao i njegovi mnogo poznatiji savremenici – Nikola Gomber, Pjer de Manšikur i Klemens non Papa. Bonefonova Misa za mrtve predstavlja važnu sponu između dela Okegema i Palestrine i u celosti je komponovana za pet glasova. Melodije iz gregorijanskog korala nalaze se u gornjem glasu, a interesantno je da i na mestima gde je uobičajeno da se koristi redukovani horski part – poput odseka Benediktus ili Agnus dei – Bonefon zardžava petoglasni horski slog.

Urednica emisije: Ivana Neimarević