Jozef Velfl i bečka kompozitorska škola
U završnoj, petoj emisiji prvog ciklusa kojim obeležavamo 250. godišnjicu rođenja austrijskog kompozitora Jozefa Velfla, slušaćete dela ovog autora i Johana Nepomuka Humela.
Klavirski trio bio je jedan od rubnih žanrova bečke kompozitorske škole u doba klasicizma: stilski formiran pre svega u razuđenom opusu Jozefa Hajdna, klavirski trio je tek sa prvim zbirkama Ludviga van Betovena postao jedan od simfoniziranih žanrova kamerne muzike, po ugledu na gudački kvartet. Velfl je pratio ovakve uzore u osmišljavanju svojih klavirskih trija, a objavio je dve zbirke od ukupno šest trija, opus 5, 1798. godine, sa posvetom Jozefu Hajdnu, i opus 23, 1803. godine.
Pet godina mlađi od Velfla, Johan Nepomuk Humel, takođe pripada poslednjoj generaciji bečke kopozitorkse škole klasicizma. Nakon uspona Betovena, Humel se povukao iz žanrova gudačkog kvarteta i simfonije, ali je nastavio da bude aktivan u žanrovima klavirske kamerne muzike, poput klavirskog trija.
U prvim godinama 19. veka, Velfl je najpre bio aktivan u Parizu, da bi se od 1805. trajno nastanio u Londonu i vezao ostatak svoje karijere za englesku prestonicu. Uprkos tome, njegov kompozitorski izraz ostao je čvrsto vezan za bečku kompozitorsku školu, a ponajviše u žanrovima koji su za nju bili konstitutivni. Primer za to pronalazimo i u poslednjoj Velflovoj simfoniji u Ce-duru opus 41 komponovanoj 1807. godine u Londonu i posvećenau Johanu Peteru Salomonu, koga pamtimo kao organizatora premijernih izvođenja Hajdnovih Londonskih simfonija.
Autor
Srđan Atanasovski
Urednica Sanja
Kunjadić
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Курт Атерберг: Шеста симфонија")
_(2).jpg "Душко и гоџи")
Коментари