Vek harmonike – Sonate za harmoniku Kalevija Ahoa

Ovaj savremeni finski kompozitor rođen 1949. godine, studirao je u klasi Einojuhanija Rautavare na Muzičkoj akademiji Jan Sibelijus u Helsinkiju, a potom i na Visokoj školi za muziku Hans Ajzler u Berlinu, u klasi Borisa Blahera. Muzički jezik Kalevija Ahoa prošao je različite stilske faze - od neoklasicizma, preko modernizma, do postmodernizma. Aho je poznat kao kompozitor dela za velike sastave, te njegov opus broji sedamnaest simfonija, trideset jedan koncert, pet opera, kao i veliki broj komada kamerne muzike. Njegova Prva simfonija komponovana 1969. godine i Drugi gudački kvartet, napisan naredne godine privukli su pažnju muzičke javnosti i obezbedili već tada Kaleviju Ahou istaknuto mesto među savremenim finskim autorima.

Na predlog čuvenog harmonikaša i pedagoga Matija Rantanena, Aho je 1984. godine napisao Prvu sonatu za harmoniku, koja se smatra jednim od najzahtevnijih dela ikada napisanih za ovaj instrument. Naime, akcenat ove dvostavačne kompozicije je na istraživanju krajnjeg dometa harmonike kao polifonog instrumenta, a prema rečima autora, želeo je harmonici da pruži delo koje je po virtuoznosti najbliže Listovim komadima za klavir. Premijera je bila tek 1989. godine kada je autor revidirao partituru, na šta ga je podstakla harmonikašica Marjut Tinkinen, inače potekla iz klase Matija Rantanena. U isto vreme, autor je uradio i verziju za dve harmonike, a njena premijera bila je tek 2002. godine.

Upravo ova umetnica je podstakla Ahoa da 1990. godine napiše i Drugu sonatu za harmoniku, pod nazivom "Kosovi" u kojoj je, kako je sam istakao, pokušao da istraži svet zvučnih boja ovog instrumenta. Tehnički, on od izvođača ponovo zahteva veliku umešnost i suvereno vladanje instrumentom. Aho je bio inspirisan ptičjom pesmom, ali ne nekom specifičnom, jer je pesma u ovoj kompoziciji apstraktno cvrkutanje mašte i sna.

Urednica emisije: Marija Vuković