Georg Benda i začeci lida i zingšpila

Benda je ostvarenja u žanru lida, odnosno pesama na nemačkom jeziku, počeo da objavljuje najpre u osmoj deceniji 18. veka, u časopisu Getingenski muzički almanah, a zatim u narednoj deceniji, počev od druge od šest svezaka Zbirke raznovrsnih klavirskih komada za iskusne i neiskusne izvođače, koja je takođe sadržala kompozicije za klavir. Pored ovih izdanja, Bendine pesme moguće je pronaći i u rukopisnoj zaostavštini, kako u Nemačkoj, tako i u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci u Beču gde je boravio 1778. i 1779. godine. Benda stupa na polje lida sa iskustvom u komponovanju opere na nemačkom jeziku, ali u njemu pronalazi žanr primeren suptilnijem i komprimovanom izrazu, te ne čudi da se u svojim pesmama ponajviše približava osećajnom stilu svojih severnonemačkih savremenika.

Karl Filip Emanuel Bah, jedan je od ključnih Bendinih prethodnika u žanru lida i ujedno još jedan vodeći predstavnik osećajnog, empfinzamer stila severnonemačkih kompozitora. Za razliku od Bende, duhovna tematika je težište Bahovog lida, a posebno mesto zauzima zbirka rađena na stihove 54 pesme i ode Kristijana Gelerta, sa dodatkom još 12 duhovnih pesama komponovanih na tekstove prevoda biblijskih psalama. Zanimljivo je da je u nekoliko slučaja Bah odlučio da umesto pesme za glas i klavir napiše samo programsku klavirsku kompoziciju koja prati Gelertovu poeziju, odnosno kod koje su Gelertovi stihovi ključ za razumevanje muzike. Bahove pesme rađene su u stilu takozvane „prve berlinske škole lida", kojoj su takođe pripadali braća Graun, Fridrih Vilhelm Marpurg i Johan Kirnberger, a za koju je karakteristično odbacivanje baso kontinua, te ispisivanje celokupnog klavijaturnog parta. Pesme ovih kompozitora, sa dijatonskim melodijama, sporim harmonskim ritmom i jednostavnom homofonom pratnjom koju je mogao izvoditi i sam pevač, bile su prevashodno prilagođene kućnom muziciranju u građanskim porodicama. 

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić