Leo Delib: opera u tri čina „Lakme” iz Teatra Real u Madridu

Ideja za Lakme potekla je od Edmona Gondinea, koji je želeo da napiše libreto za operu čiju glavnu junakinju bi izvodila tada mlada sopranistkinja Mari van Zant, koja je već postigla izuzetan uspeh nastupom u operi Minjon koju je komponovao Ambroaz Toma.

Radnja opere, smeštena u Britansku Indiju i period sredine 19. veka, zasnovana je na priči Teodora Pavija Bramanske papuče, kao i romanu Lotijevo venčanje Pjera Lotija, francuskog mornaričkog oficira i impresionističkog romanopisca koji je pisao o nepoznatim pejzažima i narodima. Lotijevo venčanje predstavlja zapravo njegov autobiografski roman kojim je stekao svetsku slavu, a u kojem je opisao svoju romantičnu vezu sa egzotičnom Tahićankom. Gondine je predložio Delibu da načine adaptaciju Lotijevog tada svežeg romana, pa je Delibu dao kopiju ove knjige. Kompozitor ju je pročitao „u dahu" dok je vozom putovao u Beč, te je odmah prihvatio predlog. Od jula 1881. do juna 1882. godine Delib je marljivo oblikovao partituru, a opera Lakme je premijerno i sa izuzetnim uspehom izvedena 14. aprila naredne, 1883. godine u Parizu, u dvorani Opere Komik. Delo je repertoar ove pariske kuće krasilo punih 80 godina, a Lakme je nakon sjajne premijere počela da osvaja i druge svetske scene. Interesantno je istaći da je u Parizu do 1909. godine izvedena čak 500 puta, da bi 13. maja 1931. imala i svoju hiljaditu predstavu.

Lakme je zapravo francuski naziv za Lakšimi, hinduističku boginju bogatstva, ljubavi i lepote. Opera spaja neke od orijentalističkih tema koje su bile aktuelne u to doba: egzotičnu lokaciju koju su već popularizovali Žorž Bize i Žil Masne, fanatični lik sveštenika, misteriozne paganske rituale Hindusa i njihovu očaranost svetom biljaka. Muzikolozi su jedinstveni u stavu da se Delibova Lakme može dovesti u vezu sa Majerberovom operom Afrikanka. Naime, radnja je zasnovana na konfliktima među ljubavnicima, lojalnosti glavne junakinje religiji i obavezama njenog voljenog prema vojnom puku, iako oboje popuštaju pred fatalnošću svoje ljubavi. Leo Delib predstavlja trenutke strasti u libretu toplom i ekspresivnom muzikom, dok orijentalnu boju koristi kako bi dočarao prizore ceremonija, ritualne molitve i plesove. Njegova muzika je uvek suzdržana, promišljena i dopadljiva, a vešto oblikovana orkestracija prožeta je suptilnim harmonskim bojama. Operom Lakme Delib pokazuje svoj prepoznatljiv talenat, na mnogo višem nivou nego što je to kasnije učinio baletima Kopelija i Silvija, danas poznatijim delima njegovog opusa.

Prenos realizuju urednice: Jelena Damjanović i Irina Maksimović Šašić