Путеви прозе

Ерик Сати: Поглавља испретурана у сваком погледу

У овом седмичном циклусу, који ће бити на програму до петка, 19. септембра, емитоваћемо избор кратких текстова композитора Ерика Сатија, које је, поводом обележавања стогодишњице његове смрти, приредио и превео Алекса Голијанин.

У другој емисији циклуса можете слушати Сатијеве текстове о његовом колеги и пријатељу Игору Стравинском.

Игор Стравински је – за нас, опаке изгреднике – један од најистакнутијих генија који су се икада појавили у музици. Луцидност његовог духа нас је ослободила; његова борбена снага донела нам је права која више не можемо изгубити. То је неспорно.

Његова продорна моћ оштрија је од Дебисијеве и не може отупети; сувише је добро искаљена. Код Стравинског је присутна тако велика разноврсност средстава, такав смисао за проналаске, да остајемо задивљени.

Његова Мавра недавно је унела поучну конфузију у музички свет. Успели смо да прочитамо приговоре разне господе. Критике, замерке, свака комичнија од друге. Пошто ништа нису разумели, тој господи је било лакше да „раскринкају целу ствар“, ако могу да употребим тај тривијални израз. Ипак, убрзо ће схватити – и превише – можете бити сигурни у то; и онда ће нам открити Мавру, указивати на све њене врлине – земљорадничке и грађанске – и све то ће приписати себи, без имало зазора.

(Фрагмент записа „Коментари за коментар о Игору Стравинском“, 1922).

Текстове чита: Александар Божовић

Уредник: Предраг Шарчевић