Muzički festivali

Reprodukovaćemo ekskluzivni snimak koncerta koji je zabeležen 15. avgusta prošle godine u Velikoj festivalskoj dvorani. Na programu je bila Misa Solemnis u De duru, opus 123 Ludviga van Betovena, koju su izvodili članovi Hora Bečke državne opere, Bečki filharmoničari i solisti: Roza Feola, sopran, Alisa Kolosova, mecosopran, Dmitrij Korčak, tenor i Ildar Adbrazakov, bas, dok je za dirigentskim pultom bio Rikardo Muti, koji je već više decenija počasni gost ove važne muzičke manifestacije. Naime, na svakom koncertnom repertoaru koji je maestro Muti pripremao za Salcburški festival nalazila su se Betovenova dela: od Egmot uvertire, preko simfonija i klavirskih koncerata. Međutim, tek je prošle godine prvi put odlučio da za izvođenje odabere Misu Solemnis, čije je različite edicije partitura minuciozno proučavao još od 1972. godine. "Nije jednostavno izraziti Betovenov značaj," istakao je maestro Muti u intervjuu pred koncert i naglasio da je Misa Solemnis "jedno od najkompleksnijih ostvarenja ne samo Betovenovog opusa, već i čitave umetničke muzike". Prema mišljenju ovog italijanskog dirigenta "... ključ za razumevanje ovog dela leži u latinskom tekstu.

Znamo da je Betoven proveo dosta vremena proučavajući latinsko-nemačke rečnike kako bi najjasnije razumeo značenje svake pojedinačne reči, sa ciljem da svakoj od njih da odgovarajuću muzičku težinu. Pored toga, latinski tekst je inspirisao Betovena da u oblikovanju partiture na drugačiji način pristupi vokalnim deonicama, odnosno, da glas tretira kao instrument. Misa Solemnis predstavlja trijumf kontrapunkta, koji je prisutan od prvih taktova dela do samog njegovog kraja," reči su Rikarda Mutija.   

Betoven je Misu Solemnis pisao u periodu od 1819. do 1823. godine, a premijera je upriličena 7. aprila 1824. u Sankt Peterburgu. Za izvođenje u Beču, 7. maja iste godine, kompozitor je uneo izvesne izmene u partituru, kada su predstavljena samo tri stava. Tom prilikom delo je i sam dirigovao. Inače, kako ističu istorijski izvori, dok je radio na partituri Mise Solemnis, Betoven ju je tretirao kao svoj lični testament i vrhunac stvaralaštva, nazvavši ga „ostvarenjem svoje duše i srca".

Urednica: Irina Maksimović Šašić