Bernardo Aćaga: Kuće i grobnice

Bernardo Aćaga (1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske književnosti. Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988) (po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa). Potom su usledili romani Usamljeni čovek (1994), Boje neba (1996), Harmonikašev sin (2003) – po kojem je španski reditelj baskijskog porekla Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu, Sedam kuća u Francuskoj, Dani u Nevadi (2014).

Bernardo Aćaga je autor koji piše poeziju, drame, eseje, priče, romane. Verovatno najnajgrađivani baskijski pisac, Aćaga je za poeziju 2003. dobio nagradu „Čezare Paveze". Iako je većina njegovih dela napisana i objavljena na baskijskom, ona se mogu čitati na tridset dva jezika na koja su prevedena. U saradnji sa suprugom Asun Garikano, koja je književna prevoditeljka, odmah svoja dela prevodi na španski tako da se ona istovremeno pojavljuju i na baskijskkom i na španskom, sa istim autorskim potpisom.

Delo Kuće i grobnice svrstano je u kategoriju romana, mada je reč o romanu sasvim neobične strukture. Neki čak smatraju, gledajući krajnje formalno, da je reč o zbirci priča. Činjenica je da se čitaocu nudi šest zaokruženih, celovitih priča koje se mogu čitati potpuno zasebno. „Aćaga, međutim, ne bi bio ono što jeste, maestralan pisac", kaže prevoditeljka Biljana Isailović, „kada bi to bilo tako jednostavno. Jer, čim se prepusti smirenom, laganom, mudrom ritmu pripovedanja, čitalac shvata da je uvučen u čitav jedan imaginarni, a opet prostorno i vremenski veoma konkretan svet. Kada sklopi korice, uviđa da je svaka priča bila kamenčić na putu koji je sakupljao da bi na kraju pred sobom imao celovit mozaik".

Sa španskog prevela Biljana Isailović
Čitala je Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković