Muzika viva

Do svoje smrti, 2019. godine, Kristofer Raus je imao značajnu ulogu u muzičkom životu Sjedinjenih Američkih Država, ne samo kao kompozitor zapaženih orkestarskih i simfonijskih dela, već i pedagog iz čije klase su potekli trenutno veoma uspešni autori poput Nika Mjulija, Lorensa Vajlda, Roberta Patersona i drugih.

Rođen je 1949. godine a muziku je učio sa uglednim kompozitorima poput Karela Huse i Džordža Kramba. Po završetku studija, započela je njegova uspešna kompozitorska karijera, koju su potpomogle nagrade Agencije za zaštitu autorskih prava koje je Raus dobio 1972. i 1973. godine. Krajem ove decenije započela je i njegova pedagoška aktivnost, najpre na Univerzitetu u Mičigenu, da bi tokom osamdesetih i devedesetih predavao na uglednoj Istmen školi za muziku, a od 1997. i na njujorškom Džulijardu.

Prvo značajno nacionalno kompozitorsko priznanje, Kristofer Raus je dobio 1998, kada je Centar „Kenedi" nagradio njegovu Prvu simfoniju. Pet godina kasnije dobio je Pulicerovu nagradu za muziku za svoj Koncert za tromobon, a 2002. i Gremi nagradu za najbolju savremenu klasičnu kompoziciju - Koncert za Gaudija. Raus je bio posebno cenjen kao autor simfonijske muzike, a tokom svoje bogate karijere bio je rezidencijalni kompozitor Simfonijskog orkestra iz Baltimora, Tanglvud festivala, a od 2012. do 2015. godine i Njujorške filharmonije. Otuda u njegovom opusu dominiraju orkestarska dela - šest simfonija, simfonijske poeme i jednostavačne orkestarske kompozicije često inspirisane mitologijom, te više od deset koncerata za različite instrumente. Stilski, opus Kristofera Rausa se uglavnom kretao u okvirima neoromantizma, sa retkim izletima u atonalni muzički jezik, kao i uplivima popularnih muzičkih žanrova, pre svih roka i džeza. Ono što posebno pleni u muzici ovog autora je briljantna orkestracija, kao i vešta upotreba perkusija.

Urednica emisije: Ivana Neimarević