Kompozitor meseca – Malkolm Arnold

Početkom šezdesetih godina 20. veka, započela je borba ovog kompozitora sa alkoholizmom i mentalnim problemima, te se u želji da pobegne od poročnog Londona preselio u Kornvol. Premda mu preseljenje u manje i mirnije mesto nije značajnije pomoglo u ovoj borbi, Arnold je nastavio da komponuje, a korniški period (od 1965. do 1972. godine) istoričari smatraju jednim od najsrećnijih perioda u životu ovog autora. 

Najpopularnije delo iz ovog vremena su Korniški plesovi, premijerno izvedeni 1966. godine. U ovoj četvrostavačnoj kompoziciji, Arnold je s jedne strane bio inspirisan humorom i bogatom folklornom tradicijom korniškog naroda, a sa druge, njihovom tragičnom sudbinom i napuštenim radničkim kućama, smatrajući da su kao narod bili nemilosrdno eksploatisani zbog plodne zemlje. 

Nakon godinu dana, a sedam godina od poslednje, Šeste simfonije, Arnold se vratio simfonijskom žanru i komponovao Sedmu simfoniju. Rad na ovom delu započeo je na italijanskom ostrvu Iskija, u tamošnjem domu Vilijama Voltona, a potom ju je završio u Dablinu 1973. godine. Smatraju je jednim od najizazovnijih i najpotresnijih dela Malkolma Arnolda, a muzički jezik najbliži je simfonijskom jeziku Gustava Malera i njegovoj Šestoj simfoniji. Ova trostavačna simfonija posvećena je Arnoldovoj deci, a samo delo zapravo je inspirisano borbom sa autizmom njegovog najmlađeg sina Edvarda. Tako se kroz treći stav prožimaju irske narodne melodije, kao posveta muzičkim interesovanjima kompozitorovog sina.

Autorka emisije Jelena Damjanović