петак, 22. јан 2021, 20:20
Svetske muzičke pozornice
Reprodukovaćemo snimak koncerta održanog 13. marta prošle godine u Barbikan holu u Londonu, koji smo dobili posredstvom međunarodne razmene u okviru Euroradija, a koji pripada ciklusu Premijum koncerti. Tom prilikom nastupio je Simfonijski orkestar Bi-Bi-Sija pod upravom Edvarda Gardnera, a kao solisti predstavili su se mecosopran Kristina Rajs, koja je zamenila koleginicu Saru Konoli koja je iz zdravstvenih razloga bila sprečena da nastupi na ovom koncertu, kao i tenor Stjuar Skelton. U prvom delu izvedena su ostvarenja Arnolda Šenberga, Oskara Frida i Franca Lehara, a u drugom – Prvi klavirski kvartet u ge molu, opus 25 Johanesa Bramsa, u Šenbergovom orkestarskom aranžmanu.
Orkestarsku verziju seksteta Ozarena noć, opus 4, Šenberg je napisao 1899. godine, za samo tri nedelje. Ovo delo, u kojem je austrijski kompozitor još uvek koristio tonalnost, nastalo je na početku njegove karijere i ubraja se u red najznačajnijih u čitavom njegovom opusu.
Ozarena noć je inspirisana istoimenom poemom Riharda Demela, koju je Šenberg otkrio prethodno upoznavši svoju buduću suprugu Matildu Zemlinski, sestru njegovog profesora kompozicije - Aleksandra Zemlinskog. Jednom prilikom je istakao da „ovo delo ne ilustruje radnju, niti dramu, već oslikava prirodu i osećanja aktera”. Delo je, u obliku seksteta, premijerno izveo kvartet Roze na koncertu održanom 18. marta 1902. godine u bečkom Muzikferajnu, a verziju za gudački orkestar premijerno je slušala publika u decembru 1924. godine u engleskom gradu Njukasl na Tajnu, kada je ansamblom dirigovao Tomas Klark, jedan od kompozitorovih studenata.
Druga tačka na koncertu bilo je delo istog naziva kao i prethodno – Ozarena noć, ali iz pera nemačkog dirigenta i kompozitora Oskara Frida, jednog od najvećih poštovalaca opusa Gustava Malera. Kao i Šenberg, Frid se za svoje ostvarenje, pisano za mecosopran, tenor i orkestar, inspirisao istoimenom poemom Riharda Demela. Međutim, za razliku od Šenberga, Frid kroz Demelove reči ne dočarava samo atmosferu, već za isticanje prirode i osećanja aktera maštovito koristi glasove: deonice mecosoprana i tenora prepliću se velikim intenzitetom stvarajući segmente u kojima, na momente, stičemo utisak kao da solisti nastupaju sami. Fridov muzički jezik u Ozarenoj noći deluje blizak Malerovom, dok je senzualnost dela bliska ljubavnim duetima iz Vagnerove opere Tristan i Izolda.
Iako je Franc Lehar, austrijski kompozitor mađarskog porekla, svetsku slavu stekao komponovanjem opereta poput Veselih udovica, Grofa od Luksemburga i Zemlje smeha, njegov opus broji i nekoliko simfonijskih poema, dva violinska koncerta, pesme i muziku za film. Godine 1915, nakon posete teško ranjenom bratu koji se nalazio u improvizovanoj, poljskoj ratnoj bolnici, Lehar je bio izuzetno dirnut sudbinom vojnika koji su se borili u Prvom svetskom ratu, pa je odlučio da im se oduži, posvetivši im simfonijsku poemu koju je pisao na tekst austrijskog pisca Ervina Vajla.
Urednica Irina Maksimović Šašić
Коментари