Retrospektiva 27. Međunarodne tribine kompozitora

Kompozicija Auroriel Ane Kazimić (1985) napisana je na inicijativu Aurora Fine Arts festivala, a premijerno je izvedena u avgustu 2017. godine u Stokholmu. Porudžbina je zahtevala jednostavnost i lični izraz u kompoziciji za jedan instrument, u ovom slučaju klavir. Delo je potom izvedeno još nekoliko puta u Švedskoj i Austriji, a na Međunarodnoj tribini kompozitora, bilo je premijerno predstavljeno publici u Srbiji. Ana Kazimić je inače diplomirala kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom je završila i doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Zorana Erića sa plesnom fantazijom Muerto de amor u kojoj je spojila svoje iskustvo vrsne plesačice i koreografa sa savremenim muzičkim izrazom. 

Delo Homo Ludens Mire Milosavljević (1993) posvećeno je ideji "igre" koja je istovremeno izraz slobode za čoveka, ali je ograničena pravilima. Kompozitorka, prateći ovu logiku stvara svoju, kako navodi "melodijsku igru", koja uvek ostaje organičena harmonskim blokovima i trostavačnom formom. Mira Milosavljević, nalazi se na doktorskim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Zorana Erića. Učestvovala je na radionicama pri Muzičkim danima u Donauešingenu i Muzičkoj nedelji Gaudeamus u Utrehtu.

Delo Umbra Vladimira Koraća (1986) pisano je za kontrabas i harmoniku i inspirisano je unutrašnjim delom senke, gde je izvor svetlosti kompletno blokiran okluzivnim telom. Na taj način, kako to autor navodi, posmatrač može doživeti potpuno pomračenje. Vladimir Korać se u svojim kompozicijama bavi dugim trajanjima i postepenim razvijanjem zvučnih potencijala, inspirisanim mogućnostima elektronske muzike, kao i fenomenima prirode i kosmosa koji često prevazilaze neposrednu ljudsku spoznaju. 

Kompoziciju Toomač napisala je Milana Milošević (1992) za elektroniku, klavir, flautu i obou 2017. godine. Ova mlada autorka diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu gde se nalazi na doktorskim studijama u klasi Svetlane Savić. Dobitnica je priznanja za studentske kompozicije, a ove godine je pobedila i na konkursu Neda Depolo Radio Beograda 2 za kreativni doprinos radio izrazu za svoje radiofonsko ostvarenje Ka oblacima. Dobitnica je nagrade iz fonda Stevan Hristić za najbolje ocenjeni diplomaski rad. 

Kvazi sonata Lazara Đorđevića (1992) nastala je u saradnji sa violončelistom Nemanjom Stankovićem čiju ćete interpretaciju i čuti u emisiji. Sam naziv dela, Kvazi sonata, potiče iz formalnih rešenja kompozicije čije konture asociraju na opšte odlike sonatnog ciklusa u jednom stavu. Može se reći da ova kompozicija predstavlja spoj tradicionalnih formalnih rešenja i novih izražajnih sredstava, u smislu proširene tehnike izvođenja na violončelu. Lazar Đorđević se trenutno nalazi na doktorskim studijama u klasi Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i poslednjih godina razvija živu kompozitorsku aktivnosti. 

Ostvarenje motherTongue komponovao je Jug Marković (1987) koji svoju karijeru uspešno razvija i u međunarodnim okvirima. U svom poetičkom postupku ovaj autor otvoreno prikazuje modele i uzore koji ga oblikuju. Kako to sam Marković kaže „većina muzike koju strastveno volim, tokom komponovanja novog dela nađe načina da proviri napolje, naravno kroz filter subjektivnosti i ličnog senzibiliteta". U tom pogledu motherTongue je autorov omaž francuskom spektralisti Žeraru Grizeu, kao i njegovom afinitetu spram muzike Morisa Ravela. U partituri su citirani delovi iz Gaspara noći i Gudačkog kvarteta, ali rekontekstualizovani i ugrađeni u muzički tok, u kojem postoje i skriveni slojevi tradicionalne sprske muzike na koje naslov kompozicije Maternji jezik donekle ukazuje.

Urednica Ksenija Stevanović.