Šeri Ortner: Mračna antropologija i njene suprotnosti

Autorka u članku razmatra nekoliko dominantnih trendova u antropologiji od sredine osamdesetih godina prošlog veka do danas i prati njihov razvoj u odnosu na uzdizanja neoliberalizma kao ekonomske i političke formacije. U prvom delu teksta Šeri Ortner opisuje i analizira zaokret ka, prema njenim rečima, „mračnoj antropologiji”, tj. ka antropologiji koja se prevashodno bavi „okrutnim dimenzijama društvenog života (moć, dominacija, nejednakost, ugnjetavanje)”. U ovoj vrsti radova, i teorija i etnografija su, uglavnom, bile veoma mračne, naglašavajući surovu, nasilnu, kaznenu prirodu neoliberalizma, kao i depresiju i beznađe koji su zadesili ljude u neoliberalnim režimima. 

U drugom delu članka autorka se bavi radovima koje naziva „antropologija dobrog”, koji predstavljaju važnu protivtežu mračnoj antropologiji iz prvog dela teksta, naglašavajući koliko je važno da ove dve dve perspektive uvek budu u aktivnoj međusobnoj interakciji, a ne da se suprotstavljaju jedna drugoj. Jer – piše Šeri Ortner – nasilje moćnih i nejednakost uvek se odnose i na ograničavanje onoga što se obično naziva svakodnevnim životom, a to su ljubav i briga, sreća i blagostanje. 

Najzad, poslednji deo teksta posvećen je novom tipu antropoloških istraživanja o otporu i aktivizmu. Antropologija otpora, kako je ovde definisana, obuhvata kako „kulturnu kritiku”, odnosno kritičke studije postojećeg poretka, tako i one studije koje, na ivici aktivizma, naglašavaju razmišljanja o alternativnim političkim i ekonomskim sistemima. Autorka zaključuje da će, po svemu sudeći, antropologiji uvek biti potrebne obe ove vrste istraživanja i da je, stoga, prikladno držati se čuvene devize Antonija Gramšija: „Pesimizam intelekta, optimizam volje!”

Prevod s engleskog: Vukan Marković
Spikerska interpretacija teksta: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević