уторак, 17. дец 2019, 20:02
Umetnost interpretacije – Maris Jansons
Maris Jansons, jedna od najsnažnijih dirigentskih ličnosti proteklih desetleća, preminuo je 30. novembra u Sankt Peterbugu, u 76. godini. U emisiji UMETNOST INTERPRETACIJE čućete Rekvijem Volfganga Amadeusa Mocarta, zabeležen na koncertu 11. maja 2017. godine u Herkulovoj dvorani u Minhenu, kao i Simfoniju broj 10 u e molu Dmitrija Šostakoviča sa Jansonsovog poslednjeg koncerta održanog 25. oktobra u dvorani Gastajg u Minhenu. I u narednim nedeljama podsetićemo se još nekih recentnih nastupa ovog dirigenta, čije snimke nam je ustupio Bavarski radio u okviru razmene Euroradija.
Rođen u okupiranoj Rigi za vreme Drugog svetskog rata, u porodici muzičara, Maris Jansons je od početka bio okružen muzikom, ali i nedaćama. Njegova majka, sopran Iraida Jansons, bila je jevreskog porekla i rodila ga je u tajnosti izvan geta, gde je njena porodica stradala u Holokaustu. Kasnije se porodica preselila u Lenjingrad, gde je njegov otac dirigent Arvids Jansons dobio mesto asistenta Jevgenija Mravinskog u Lenjingradskoj filharmoniji. Mlađi Jansons će naslediti oca na ovoj poziciji, predvodeći neke od prvih koncerata ovog orkestra na zapadu posle pada Berlinskog zida. I pored zavidne karijere u protekle dve decenije, Jansons je ostao vezan za Sankt Peterburg, gde je u Tolstojevoj kući, poznatom zdanju u kojem su živele i žive plejade ruskih i sovjetskih umetnika, imao stalni dom.
Maris Jansons je voleo proces proba na kojima je testirao svoju „ideju zvuka", odnosno unutrašnji doživljaj dela, koji je karakterisao kao prostor između „razuma i osećanja". Ipak, kako je rekao, nije voleo da koncert bude replika probe. „Koncert je nešto više", kazao je Jansons „On je kao raketa. Prvi korak je priprema, drugi su probe u dvorani, a treći korak je dosegnuti svemir – što u mom slučaju znači najbolje što orkestar i ja možemo da damo u određenom trenutku".
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари