Razum i osećajnost

Češki pijanista i kompozitor Vaclav Jan Tomašek bio je autodidakt, ali ga to nije sprečilo da postane jedan od vodećih profesora klavira tog doba, podučavajući decu viđenih aristokrata, ali i čitav niz kasnije uspešnih kompozitora poput Jana Vaclava Vorišeka, Aleksandra Drejšoka i Edvarda Hanslika. Tomašek je tako postao dominantna muzička figura u Pragu tokom prve polovine 19. veka, a osim uglednh đaka, uticaj ovog autora su širila i njegova dela, pre svega pesme i klavirske kompozicije. Tokom tridesetih i četrdesetih godina 19. veka, okupljanja ponedeljkom u njegovom salonu su postala značajni kulturni događaji, koje su, između ostalih, tokom boravka u Pragu, posećivali Klara Šuman, Vagner, Berlioz, Paganini i Ole Bul.

U opusu Vaclava Jana Tomašeka nalaze se simfonije, klavirske kompozicije i solo pesme, koje predstavljaju možda i najuspešniji segment njegovog autorskog stvaralaštva. Većina ovih kompozicija napisana je na tekstove na nemačkom jeziku - na stihove Gelerta, Šilera, Klopštoka i, naravno, Getea. Rana dela predstavljaju nepretenciozne komade autora sa velikim talentom za melodiju, dok su kasnija dela obimnije balade, sa više kontrastirajućih odseka. U umetničkom smislu, najznačajniju grupu radova predstavlja 41 pesma na Geteove stihove, koje je Tomašek napisao 1815. godine. Kompozitor i pesnik su se sreli dvadesetih godina u banjama Eger i Marijenbad, kada je Tomašek izveo svoja dela pred Geteom. Prema svedočanstvima savremenika, Gete je bio veoma zadovoljan ovom verzijom svojih dela, posebno zbog njihovih jednostavnih, atraktivnih melodija i jasnog, nedoslovnog pristupa tekstu. Večeras slušate ove pesme u izvođenju soprana Kamile Mazalove i pijanistkinje Monike Knoblohove.

Urednica emisije: Ivana Neimarević