Vek harmonike

Klaudio Jakomuči diplomirao je 1992, sa samo 18 godina, na Konzervatorijumu u Grenoblu, a potom i na amsterdamskom Aleksandar tehnik centru. Pored toga studirao je i klasičnu muziku južne Indije na Konzervatorijumu Svelink u Amsterdamu. Putovao je širom Evrope u cilju usavršavanja sa najboljim profesorima kao što su Žan-Lik Manka, Vladimir Zubicki i Mouns Elegard. Oni su mu, kako sam Jakomuči kaže, pomogli da kao mlad umetnik razume značaj razvoja harmonike, ali i neprestanu evoluciju pedagogije. Osnovao je klasu na Italijanskoj akademiji za harmoniku u Urbinu gde predaje, a radio je i kao profesor harmonike na Konzervatorijumu Luiza D’Anuncio u Peskari.

Jakomuči je nastupao kao solista i kamerni muzičar sa najeminentnijim muzičarima i orkestrima Italije i Evrope. Od 2002. godine sarađuje sa koreografkinjom i plesačicom Ketlin Dilejni, sa kojom istražuje granice muzike i plesa u različitim aspektima: kroz žive nastupe, ili kroz susret elektroakustične muzike i video rada. Takođe, Jakomuči je objavio i nekoliko publikacija o tehnikama na harmonici koje su prevedene na engleski i hrvatski jezik. Autor je knjige pod nazivom Ovladavanje tehnikama harmonike koja se bazira na čuvenoj „Aleksandrovoj tehnici”, a urednik je i zbornika radova Perspektive moderne harmonike.

Album Cool Memories krajem prošle godine objavila je Italijanska akademija za harmoniku iz Urbina. Ovaj album sadrži Jakomučijeve kompozicije nastale u periodu od 2005. do 2015. godine, a po rečima autora, u svojim radovima istraživao je kretanje zvuka u prostoru, koristeći snimljen zvuk i žive instrumente, čime je stvarao duboko akustični prostor.

Slušaćete svitu Cool Memories za harmoniku i traku, koja je svojevrsni omaž francuskom filozofu kulture, sociologu i fotografu Žanu Bodrijaru. Potom ćete čuti ostvarenje pod nazivom Tarantolata iz 2010. godine. Ovaj energični solo komad inspirisan je paganskim obredom Tarantula koji potiče iz južne Italije, a koji je se održavao do kasnih 70-ih godina prošlog veka. Nakon višečasovnog trajanja obreda, čiji je cilj bio da učesnike, odnosno Tarantolate, igrom dovede do stanja transa, kada doživljavaju pročišćenje i kada ih sveci oslobađaju duševnih muka. Ovaj kratki komad deo je polučasovnog performansa Arahna za plesača, harmoniku, video projekciju i elektro-akustičnu podršku. Slede kompozicije Pakleni krugovi za harmoniku i traku i Vrtlog za tri harmonike iz 2014. godine. Imitacija zvuka rotacione kupole stare astronomske opservatorije je početni motiv, nakon čega tri harmonike, pozicionirane daleko jedna od druge u nišama kružne prostorije repriziraju motive. Tako dobijeni tonovi oblikuju se, po rečima autora, u dinamičke impulse koji sugerišu spiralu.