Filozofija renesanse
Đordano Bruno: Svrgavanje pobedonosne zveri
U nastavku ciklusa FILOZOFIJA RENESANSE, koji emitujemo četvrtkom, posle uvodne studije Aleksandre Mančić o Đordanu Brunu, možete pratiti delove prevoda Brunovog dela “Svrgavanje pobedonosne zveri” (u prevodu Aleksandre Mančić).
Slavno Brunovo delo "Svrgavanje pobedonosne zveri" svojevrsni je obračun sa vladajućim predrasudama doba u kojem je živeo. Predrasude što ih je širila i održavala uglavnom crkva, bile su i zvaničan pogled na svet, te je suprotstavljanje vladajućim dogmama značilo izložiti se ozbiljnoj opasnosti. (Ne treba zaboravitio da je upravo Bruno bio jedna od najslavnijih žrtava crkve.) Zbog toga Bruno ne piše direktno, već se služi svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju: erudicijom, ironijom, humorom, zajedljivošću, metaforama... Znanje sopstvenog vremena on u svome delu kombinuje na takav način da iz toga nastaje tekst kroz koji se - zbog složenosti, metaforičkog tkanja, skrivenih aluzija i opreznnih upućivanja - nije lako probijati, ali koji zbog svoje literarne nosivosti i težine ostaje i danas fascinantan.
Iza komične maske paganstva, Bruno preispituje vladajuće vrednosti svoga doba, te je u paganskoj hijerarhiji bogova moguće prepoznati upravo hrišćanske hijerarihije. Jupiter je, naime, sazvao bogove na sabor na kome treba da se uspostavi novi poredak. Tu pada odluka da se svrgnu zveri koje vladaju - ljudski poroci. Na mesto poroka treba postaviti vrline. No problem i jesu vrline, te način na koji se one usađuju ljudima. Upravo na tom mestu počinje glavni zaplet.
Bruno ispisuje moćno, zavodljivo, duboko delo.
Urednik Ivan Milenković.
Коментари