Hrišćanska mistika – Oblak nespoznavanja

U svom predgovoru, Mančićeva nas obaveštava da je Oblak nespoznavanja „rasprava o mistici, napisana na engleskom jeziku u vreme kada je cvetao engleski misticizam, kako je sačuvan u spisima Ričarda Rola (umro 1349), Voltera Hiltona (umro 1396), Julijane iz Noriča (1343–1413) i Mardžeri Kemp (oko 1373 – oko 1434). Ovo delo - kako autor voli da ga naziva, poistovećujući tekst i delanje – moglo bi se nazvati i duhovni vodič, tekst namenjen tome da pomogne osobi koja ga čita da na pravi način traga za Bogom. 'To je prvi izraz, na našem jeziku, velike mističarske tradicije hrišćanskih novoplatonovaca koji su sakupljali, prerađivali i 'osolili Hristovom solju' sve ono najbolje iz duhovne mudrosti starog sveta', pisala je Evelin Anderhil pre stotinu godina u predgovoru svom prevodu Oblaka nespoznavanja na savremeni engleski jezik. A ta 'mudrost starog sveta osoljena Hristovom solju' zapravo je ona koja se od početka šestog veka širila hrišćanskim svetom u spisima koji su ubrzo postali poznati kao Korpus Dionisija Areopaškog."

Oblak nespoznavanja je «remek-delo jednostavnosti koje prenosi kompleksnu mističarsku epistemologiju u veoma čitku prozu, i kao takvo utelovljuje paradoks. U njemu se nudi metod kojim valjano raspoložen čitalac može da se vežba i napreduje u sve strožim oblicima kontemplacije - 'skidajući' sa svog uma sve slike i pojmove kroz susret sa nekim „ništa i nigde" koje ga vodi u nespoznavanje Boga. A ipak, što se izlaganje ove vežbe dalje odvija, ton bliskosti kojim autor piše humanizuje strogost metoda i ubedljivo privlači čitaoca ka onome što Evelin Anderhil zove 'ljubavno raspoznavanje Stvarnosti'.»

Kako Mančićeva još ističe: «Autor Oblaka nespoznavanja pisao je brižljivo negovanim engleskim jezikom, što je istraživača Dejvida Noulza  navelo da kaže: 'Ako su Čoser i Lenglend prvi veliki pesnici našeg jezika, Ričard Rol, autor Oblaka i Volter Hilton prvi su primeri velike engleske proze.'»

Najavljujući na ovaj način Oblak, prenosimo odlomak iz šestog poglavlja:

Ali sad me pitaš i kažeš: „Kako da mislim o Njemu, i šta je On?", a na to samo mogu da ti odgovorim: „Nemam pojma."

Ti si me svojim pitanjem uveo u onu istu tamu i onaj isti oblak nespoznavanja u kojem sam hteo ti da se nađeš. Jer o svim stvorenjima i njihovim delima, svakako, i o delima samog Boga, čoveku je mogućno da ima puno znanje, uz pomoć blagodati, i o njima može vrlo lepo razmišljati, ali o samom Bogu nijedan čovek ne može misliti. Zato ću se ostaviti svih stvari o kojima mogu misliti, i za svoju ljubav izabrati onu stvar o kojoj ne mogu misliti. Jer On može biti voljen, ali ne i mišljen. Ljubavlju se može do Njega doći i za Njega uhvatiti, ali mišlju nikako. I zato, premda je ponekad dobro posebno misliti na dobrotu i veličinu Boga, i premda je to svetlost i deo sozercanja, ipak u ovom delanju takvo razmišljanje biće bačeno i prekriveno oblakom zaborava. A ti stani na njega odvažno ali Maglovito, u bogougodnom i radosnom poletu ljubavi, i trudi se da probijaš tamu iznad sebe. I udaraj u taj debeli oblak nespoznavanja oštrom strelom čežnjive ljubavi; i ne mrdaj se s mesta, ma šta se desilo.

Urednik: Đura Vojnović