Opere - Zdenjek Fibih: Šarka

Siže opere se bazira na takozvanom "ratu devica" iz mitske istorije Češke. Ovaj događaj se prvi put pominje u hronici u stihovima iz XIV veka čiji je autor bio Dalimil. U XIX veku, za vreme nacionalnog preporoda i stvaranja češke nacionalne škole, ova priča je postala omiljena tema u češkom slikarstvu i književnosti. U muzici, najpoznatiji primeri korišćenja ove teme su Smetanina simfonijska poema Moja domovina, kao i Janačekova prva opera Šarka.

Šarka je jedna od retkih opera češke nacionalne škole koja kombinuje češku mitologiju i erotsko-ljubavni siže. Istovremeno, ovo je Fibihova umetnički najuspešnija opera, gde njegov osobeni lirski i melodijski talenat sija u puno sjaju. Po premijeri 1897. godine Fibihova opera je postala njegovo najpopularnije i najizvođenije delo, a naslovna uloga je privukla neke od najboljih čeških sopranistkinja.

U prvom činu, Vlasta na svetom žrtvenom mestu, tuguje zbog smrti Libuše, kojom se okončalo doba vladavine žena. Libušin suprug Pšemisl je sada preuzeo svu vlast i isključio žene iz njegovog veća. Vlastina razmišljanja prekida energična Šarka koja nije spremna da se pomiri sa ovom situaciju. Ona zahteva da žene traže svoja prava. Približavaju se muškarci uz zvuke orkestarskog marša čija tema se već čula u uvertiri. Pšemisl poziva svoje pratioce i prvosveštenika Vitoraza da prinesu žrtvu bogu Svarogu. Šarka drsko prekida njihov ritual. Pšemisl je pomirljiv, ali ipak odbija Vlastinu molbu da se ženama vrate njihova prava. Šarka i ostale žene zaklinju se na osvetu, posebno ističući Ctirada, koji im se učinio veoma neprijateljski nastrojen.

U drugom činu u gustoj šumi vodi se krvavi rat između muškaraca i žena. Ratnice se okupljaju i donose vesti o svojim pobedama. Libina i Svatava dovode grupu ženskih zarobljenica koje je Ctirad poveo kao pratnju svatovima svog prijatelja. Šarka moli Vlastu da joj dopusti da se obračuna sama sa njim, a da sve ostale odu u njihovo utvrđenje Djevin. Ostavši samo sa odabranom grupom ratnica, ona im naređuje da je vežu za stablo hrasta na koje Ctirad mora da naiđe na svom putu i govori im da joj pritrče u pomoć tek kada dune u svoj rog. Ctirad je iznenađen kada nađe vezanu Šarku i odmah je oslobađa. Ovaj velikodušni potez oduševljava Šarku koja shvata da se njena mržnja pretvara u ljubav. Jasno je da ni Ctirad nije ravnodušan, i uskoro oni padaju jedno drugom u zagrljaj. Šarka mu priznaje zamku koju je smislila za njega, a Ctirad neustrašivo sam duva u rog. Kada se pojave ostale ratnice Šarka govori da je Ctirad njen i da samo ona ima pravo da mu oduzme život.

U trećem činu Pšemisl i njegovi ratnici napreduju prema Djevinu, vođeni Šarkom, koja je napustila ženski tabor kako bi spasila Ctirada. Pojavljuju se ratnice sa vezanim Ctiradom, koji peva da se ne boji smrti. Okupljene žene prizivaju boginju smrti Moradnu, kada se Šarka otkriva i moli za Ctiradov život. Kada Vlasta to odbije i osuđuje i nju na smrt kao izdajicu, Šarka daje signal mušakrcima da se pojave. U kratkoj bici žene su saterane u tesnac. Sprema se oluja, a iz oblaka se pojavljuju duhovi poginulih žena koje pozivaju Šarku. Čak ni Ctiradova ljubav je ne može spasiti, Šarka se sa stene baca u smrt.

Urednica emisije Ksenija Stevanović.