Мајстори барока

Вилинска краљица представља трећу по реду маску, односно семи-оперу, коју је Персл написао за Уједињену компанију Краљевског позоришта 1692. године. Либретиста овог дела до данас остаје непознат, али се се претпоставља да би то могао бити Томас Бетертон – глумац и управник Уједињене компаније, а уједно и надзорник свих музичко-сценских остварења ове установе до 1694. године. 

Хенри Персл и његов сарадник на овом делу, вешто су адаптирали сиже Сна летње ноћи Вилијема Шекспира у музичко-сценски комад. Основни заплет приче је задржан и говори о љубавницима, вилама и обичним људима, који се исте ноћи нађу у шуми у околини Атине. У слободном третману овог комада, како би “направили места” за Перслове маске које су смештене од другог до петог чина и које музички боје теме природе, преображаја, љубави и магије, део оригиналног Шекспировог текста је избачен, као и неки од споредних ликова. Један број стихова је промењен, а језик модернизован – како би га публика разумела. Све маске нису директно повезане са радњом дела, већ на симболичан начин говоре о догађајима и поседују додатне ликове – персонификације попут мистерије, тајне, ноћи, сна, и кроз њих Персл дубље истражује натприродни свет којим владају вилинска краљица Титанија и њен муж Оберон. Музички ток маски је целовит и у њему Персл ствара хармонско и мотивско јединство, фасцинантне музичке пасаже, као и изазовне вокалне деонице, а за које се претпоставља да их је првобитно писао за професионалне певаче који су потом преузимали глумачке, говорне, улоге.

Иако је заплет углавном алегоријски и тешко се прати без ослонца на припадајући Шекспиров комад, Вилинска краљица спада међу најбоља од Перслових музичко-сценских остварења.

Ауторка: Саша Тошковић