Prohujalo s vihorom

U junu ove godine obeležava se veliki jubilej ‒ 90 godina od objavljivanja romana autorke Margaret Mičel „Prohujalo s vihorom” (Gone with the Wind), jednog od najčitanijih i najuticajnijih američkih romana 20. veka. Kada se pojavio 1936. godine, roman je postao svetska senzacija, a samo nekoliko godina kasnije i filmska adaptacija osvojila je publiku širom sveta i postala jedan od najvećih bioskopskih hitova svih vremena i oličenje visoke produkcije Starog zlatnog doba Holivuda.
Ali iza velike ljubavne priče između Skarlet O'Hare i Reta Batlera krije se mnogo složenija priča ‒ povest o američkom građanskom ratu, porazu Konfederacije, nestanku jednog društvenog poretka i stvaranju mita o „starom Jugu”. Generacije čitalaca i gledalaca su kroz ovo delo oblikovali svoj pogled na američku istoriju usvajajući i određenu sliku o ropstvu, rasnim odnosima i prošlosti Sjedinjenih Država.

Po viđenju Margaret Mičel, građanski rat je zbrisao jednu civilizaciju izuzetne otmenosti, viteške časti i društvene elegancije. Za mnoge Južnjake „Prohujalo s vihorom” nije bio samo roman, već je predstavljao odgovor poraženih, visoko uzdignuta pesnica prema pobednicima, svojevrsna himna prkosa i sećanja. Objavljen 1936. godine, roman i danas stoji kao poslednja velika posthumna pobeda Konfederacije. Zato će verovatno još dugo ostati omiljena knjiga svih onih naroda koji u svojoj istoriji nose iskustvo poraza u ratu.

Danas, devedeset godina kasnije, „Prohujalo s vihorom” je istovremeno voljen klasik i predmet žestokih polemika. Da li je reč o remek-delu književnosti ili o romantičarskom prikazu jednog nepravdenog društvenog poretka? Kako se promenio odnos prema romanu i filmu u savremenoj Americi? I zašto su Skarlet, Ret i Tara postali deo kulturnog sećanja i kod nas, od nekadašnje Jugoslavije do današnje Srbije?

O svemu tome razgovaramo sa univerzitetskom profesorkom i književnom kritičarkom Vladislavom Gordić Petković i muzičarem Aleksandrom Petrovićem, Acom Seltikom.

Emisiju priprema i vodi Marko Đurić.