Opera Metropoliten u Njujorku – Sezona radijskih prenosa 2025/2026.

Sezonu prenosa iz Metropolitena nastavljamo u subotu, 7. februara u 19 časova snimkom iz edicije  „Umetnik predstavlja”. Američki tenor Lorens Braunli izabrao je snimak opere Verter Žila Masnea, ostvaren u Metropoliten operi 3. februara 1979. godine, kada je u  naslovnoj ulozi nastupio čuveni španski tenor Alfredo Kraus, dok je za dirigentskim pultom stajao Ričard Boning.

Opera Verter Žila Masnea zasnovana je na romanu  Jadi mladog Vertera Johana Volfganga Getea, jednom od ključnih dela evropske književnosti 18. veka. Objavljen 1774. godine, roman je postao manifest emocionalnog individualizma i preromantičarskog senzibiliteta, snažno obeleživši književni pokret Sturm und Drang, u čijem središtu se nalazila pobuna mladih intelektualaca protiv feudalnih autoriteta, društvenih konvencija i racionalističkog poimanja sveta, uz uzdizanje subjektivnog osećanja, strasti i unutrašnje slobode.

Libreto opere potpisuju Eduar Blo, Pol Mije i Žorž Artman, koji su se suočili sa složenim zadatkom adaptacije romana pisanog u formi pisama, ispunjenog dugim introspektivnim monolozima i filozofskim razmišljanjima. Budući da je ova struktura bila neprikladna za operu, libretisti su morali da izvrše radikalnu selekciju građe. U odnosu na roman, izostavljeni su mnogi sporedni likovi i epizode, dok je fabula maksimalno pojednostavljena. Kao jedina i centralna tema ostaje Verterova ljubav prema Šarloti, dok su društvena kritika i filozofski elementi potisnuti u drugi plan. Ovakav pristup omogućio je muzici da preuzme glavnu ulogu u razotkrivanju psiholoških konflikata i unutrašnjih lomova likova. Libreto se odlikuje izuzetnom dramaturškom ekonomičnošću i jasnoćom, zbog čega se često smatra jednim od najuspelijih u Masneovom opusu.

Masne je rad na Verteru započeo 1885, a partituru je završio dve godine kasnije. Inspiraciju je, prema sopstvenim memoarima, dobio nakon povratka iz Bajrojta, gde je prisustvovao izvođenju Vagnerovog Parsifala, čiji ga je introspektivni karakter duboko dirnuo. Ipak, opera je dugo čekala na premijeru - tek nakon velikog uspeha Manon, Masne je dobio poziv bečke Dvorske opere, gde je 16. februara 1892. godine Verter prvi put izveden, i to na nemačkom jeziku. Ulogu Vertera pevao je slavni belgijski tenor Ernest van Dajk, dok je Šarlotu tumačila Mari Renar. Pariska premijera usledila je 1893. godine u Operi Komik, ali nije naišla na ubedljiv prijem. Tek je obnova, u režiji Albera Karea 1903. godine, donela toj operi trajnu međunarodnu slavu. Od tada, Verter postaje jedno od najizvođenijih dela francuskog operskog repertoara.

Opera se sastoji iz četiri čina i odvija se u malom nemačkom mestu. Mladi pesnik Verter dolazi u kuću sudije i upoznaje njegovu ćerku Šarlotu, devojku plemenite prirode i dubokog osećaja dužnosti. Iako se između njih rađa snažna emotivna privlačnost, Šarlota je obećana Albertu, razumnom i stabilnom čoveku, kome ostaje verna iz moralne obaveze. Verter, nesposoban da prihvati granice koje mu nameću društvo i sudbina, postepeno tone u unutrašnji očaj. Njegova ljubav prerasta u opsesiju, a nemogućnost ostvarenja u egzistencijalnu krizu. U poslednjem činu, nakon što pozajmi Albertov pištolj, Verter izvršava samoubistvo. Šarlota, shvativši tek tada dubinu sopstvenih osećanja, stiže prekasno, a tragedija se završava u tišini i mraku.

Na snimku koji ćemo slušati 7. februara glavne uloge tumače Alfredo Kraus (Verter), Režin Krespan (Šarlota), Linus Karlson (Albert) i Ketlin Betl (Sofi). Dirigent je Ričard Boning.  

Tokom pauze emitovaćemo kratak intervju sa Lorensom Braunlijem i najaviti naredni prenos u tekućoj sezoni.

Snimak Vertera za emitovanje pripremile su Maja Čolović Vasić i Isidora Bovan.