Vrlina je znanje ako išta možemo znati – pouke i izazovi Sokratove etike

„Znam da ništa ne znam”. Redovni slušaoci Gozbe bezbroj puta su u špici emisije čuli ovu slavnu Sokratovu maksimu, koja se često može pronaći u starijim udžbenicima filozofije kao „jedino Sokratovo pozitivno učenje” i jedini autentični filozofski stav koji mu sigurno kasnije nije pripisao Platon. Priča je, naravno, kudikamo kompleksnija od toga i filozofi koji se bave naukom vodiće duge i u velikoj meri plodne rasprave o tome koji se pozitivni stavovi, od onih koje iznosi Sokrat u Platonovim dijalozima, zaista mogu pripisati velikom Atinjaninovom učitelju. Bez ikakvih kontroverzi i sporenja, to u najmanju ruku važi za dve veoma specifične etičke maksime, od kojih jedna glasi: „Vrlina je znanje”, a druga: „Bolje je nepravdu trpeti, nego nepravdu činiti”.

Ova dva jednostavna iskaza – jedan deskriptivan, a drugi normativan – veoma odudaraju od moderne filozofske etike, koja se tradicionalno prikazuje kao gigantomahija dvaju velikih teorijskih škola, deontološke i konsekvencijalističke. One na prvi pogled proističu iz prve Sokratove tvrdnje, koja, naizgled, implicira da je vrlina nešto što se može objasniti, naučiti i racionalno konstituisati. Problem je, naravno, što moderna (iako ne i savremena) etika vrlinu kao svojstvo ljudskog duha ignoriše fokusirajući se na apstraktne pojmove „dobra” i „pravde”. Stvar se dodatno komplikuje kada uzmemo u obzir drugu Sokratovu tvrdnju, koju je veoma teško racionalizovati, bilo kroz konsekvencijalističke kalkulacije, bilo kroz kategorički imperativ i njemu srodne deontološke formule. Ali poput među modernim etičarima prezrenog Zlatnog pravila, ovo Sokratovo uputstvo je veoma primenjivo i intuitivno, koliko god delovalo „neracionalnim” i „nerazumnim” našem društvu koje je „znanje” zaista uzdiglo do statusa vrline, ali je vrlinu u međuvremenu zaboravilo.

Kako treba razumeti Sokratovu etiku, koliko je ona umrežana sa politikom i vaspitanjem atinskog polisa, kakvo poimanje pravde iz nje proističe i kako je možemo primeniti u našem ciničnom globalnom društvu koje vapi za malo dobrote, razgovaraćemo sa istaknutim srpskim filozofom, spisateljicom i profesorkom Filozofskog fakulteta u Beogradu – Irinom Deretić.

Autor emisije: Nikola Tanasić