Virdžinija Vulf kao inspiracija

Sezonu direktnih prenosa iz Metropolitena nastavljamo danas od 19 sati operom Sati Kevina Putsa, dobitnika Pulicerove nagrade.

Ovo delo postalo je pravi hit posle koncertne premijere marta 2022. u Filadelfiji, bilo je prikazivano pred rasprodatom dvoranom u Metu, a ove sezone se vraća na scenu. Originalni tercet legendarnih diva – soprana Rene Fleming i Keli O`Hara, kao i mecosoprana Džojs Di Donato – reprizira svoje čuvene portrete tri žene iz različitih epoha i prostora čiji su životi povezani posredstvom romana Virdžinije Vulf Gospođa Dalovej. Bas-bariton Kajl Ketelsen se takođe vraća kao pisac na samrti Ričard, a Kenšo Vatanabe diriguje ovu upečatljivu produkciju koju kao reditelj potpisuje Felim MekDermot, adaptirajući ovu srceparajuću dramu prema čuvenom romanu Majkla Kaningema koji je pak inspirisao i film nagrađen Oskarom.

I knjiga i film zapravo referišu na roman Virdžinije Vulf iz 1925. koji je u obliku neke vrste narativa sa paralelnim ambijentima, dok je u operi vrhunska proza Vulfove i Kaningema upotrebljena kao polazna tačka za prikazivanje fluidnog toka i dvosmislenosti koji vape za muzičkom karakterizacijom.

Trodelni prostorni plan opere je suštinski aspekt priče. Prvi ambijent je Ričmond, mirno predgrađe Londona gde je Virdžinija Vulf živela sa mužem Leonardom dok je pisala svoj roman tokom 1923. Drugo mesto radnje je Los Anđeles 1949, gde Den i Lora Braun nastoje da se prilagode načinu života američkog predgrađa tog vremena. Treći ambijent je Menhetn krajem prošlog veka, gde se Klarisa Von sprema da organizuje zabavu za pesnika Ričarda koji je na samrti jer boluje od Side.

Prilagođavajući roman operskoj sceni, Puts je nastojao da sledi različite perspektive glavnih junakinja u njihovim odvojenim dimenzijama. Muzika vezana za svaku od tri heroine ima svoj poseban stil: neka vrsta ogoljenosti za Vulfovu, sa harmonskim promenama koje reflektuju njenu izraženu mentalnu nestabilnost; odgovarajući laki pop-senzibilitet za učmali prigradski konformizam koji okružuje Loru Braun, i bogati, živopisni zvučni pejzaž za Klarisu, koji evocira vibrantnost Njujorka. U početku ovi muzički svetovi egzistiraju kao zasebni entiteti, ali tokom opere oni prevazilaze granice vremena i prostora, preklapajući se sve više.

Radnja opere odvija se u toku samo jednog dana. Dakle, Klarisa je u Njujorku 1999, Virdžinija u Ričmondu, u Engleskoj 1923, a Lora u Los Anđelesu 1949. Hor reprezentuje Virdžinijine misli i donosi prvu rečenicu romana G-đa Dalovej na kojem ona radi. Klarisa i njena partnerka Sali pripremaju svoj stan za zabavu iste večeri u čast Klarisinog najboljeg prijatelja, pisca Ričarda, koji umire od Side. Ležeći u postelji, Lora Braun čita Virdžinijin roman. Užasnuta je kad pomisli na svoje majčinske i supružničke dužnosti pošto je danas rođendan njenog supruga Dena, a njen mali sin Riči je čeka da siđe. Odlučila je da se reši svake anksioznosti tako što će se vratiti G-đi Dalovej. Svaka junakinja na svoj način prolazi kroz događaje tog dana, a opera se završava tako što se sve tri nađu zajedno u dimenziji kojom se prevazilaze vreme i prostor i gde one konačno mogu da spoznaju jedna drugu. Zadivljene su što sve vreme, dok one žive svoje živote osećajući se usamljeno, postoje i neki drugi ljudi koji se osećaju na isti način, koji utiču jedni na druge i koji to čine ne razumevajući kako.

Tokom pauze imaćemo razgovore sa protagonistima i najaviti naredni, tj. poslednji prenos u ovoj sezoni. Voditeljke u studiju Radio-Beograda 2 su Isidora Bovan i Maja Čolović-Vasić.