Rezolucija o Srebrenici i budućnost Srpske

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku popodne će biti predstavljena Rezolucija o Srebrenici. Ovim dokumentom predviđa se uvođenje "Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine". Iza naziva ove rezolucije kriju se mnoge nedoumice o istini i prirodi zločina kao i o pravnoj pozadini, političkim i geopolitičkim aspektima samog dokumenta.

O rezolucija će se ipak, za dve nedelje, glasati na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Predlagači, Nemačka i Ruanda i još 18 kosponzora žele da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na Srebrenicu, da se osudi svako poricanje genocida i veličanje odgovornih za zločin. Poziva se, takođe, na uvođenje "dana sećanja na Srebrenicu" u obrazovne sisteme svih članica UN.

Pripreme za donošenje rezolucije, očito je, davno su počele a lobiranje za njeno usvajanje traje nedeljama. "Srpski svet ima krvave temelje a srpski narod pretvoren je u taoca zločina počinjenih u njegovo ime. Zbog toga je potrebna rezolucija, da bi ga oslobodila". Ovako jedan od bivših funkcionera Haškog tribunala obrazlaže nužnost usvajanja rezolucije o Srebrenici. U srpskom svetu, naravno, ovakvi pogledi bude otpor, sumnje i strepnju.

Šta je pravi cilj rezolucije, zašto je za nju izabran sadašnji trenutak, da li će u UN dobiti dvotrećinsku većinu i biti usvojena i kakve bi kratkoročne i dugoročne efekte mogla da ima za Rečeno i prećutano govore profesor Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i profesor Milimir Mučibabić, član Senata Republike Srpske.

Autor emisije je Radovan Pantović.