Istina i estetika u svetu mematske komunikacije

U okviru svoje čuvene kritike logocentrizma, francuski filozof Žak Derida odbacio je tradiciju logosa kao središnju za istoriju zapadne nauke i filozofije, i proglasio tekst za novo mesto smisla u ljudskom traganju za istinom i uzajamnim razumevanjem. Na prelasku vekova, izgledalo je da mu tehnologija daje za pravo – elektronska pošta, SMS poruke, onlajn komunikatori, na kraju fejsbuk i tviter kao novi osnovni oblik masovne komunikacije, sve je to ukazivalo da ljudi prestaju da govore jedni sa drugima, već primarno počinju da se dopisuju (što je opet nosilo sa sobom naročite hermeneutičke, komunikološke, pa i socio-psihološke probleme). Ova apsolutna dominacija teksta je, međutim, veoma kratko trajala. Praktično na njenom vrhuncu, mesto su polako počele da joj preuzimaju meme (mimovi, ili čak mȇmi), što je pojam koji je u komunikologiju uveo Deridin mlađi savremenik Ričard Dokins, a koji danas ne samo da označava značajan deo masovne komunikacije, već menja i njenu samu paradigmu (baš kao što instagram i tiktok u kulturi mladih potiskuju tviter i fejsbuk).

Na koji način mematska komunikacija menja tekstualnu, šta su uopšte meme i zašto „onaj ko ih kontroliše – kontroliše svet“, šta je njihova svrha, a šta njihova estetika, na koji način meme menjaju naše poimanje komunikacije, da li je u pitanju dodatna dekonstrukcija sveta logosa, ili povratak logosa u svet, razgovaraćemo sa filozofom Milošem Miladinovom.

Autor Gozbe: Nikola Tanasić