Dve godine Ukrajinskog rata

Širenje NATO-a na istok je ozbiljna provokacija i nema nikakve veze sa jačanjem evropske bezbednosti. Stvar je potpuno suprotna. Ovu tezu Vladimir Putin predočio je Zapadu prvi put pre sedamnaest godina na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Uz nju je išlo i, tada, šokantno objašnjenje o zloupotrebi koncepta ljudskih prava, o neprihvatljivosti, nemoralnosti i nemogućnosti opstanka unipolarnog modela. Putin nije ostavio ni najmanju sumnju da će on neizbežno biti prevaziđen nadolazećim i "prirodnim multipolarnim svetom".

Da je u širenju NATO-a na istok oduvek video prevaru i ugrožavanje ruske nacionalne bezbednosti ponovio je potom u više navrata, poslednji put pre dve nedelje u prvom intervju zapadnim medijima od početka rata u Ukrajini. Otuda bi se "Specijalna vojna operacija" i proklamovani ciljevi o "demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine" mogli uzeti kao eufemizam za rat koji je uslovno kovertiran još u Minhenu 2007. godine.

Danas, u nedelji kojom se navršava druga godina Ukrajinskog rata, potencijalno najvećeg od Drugog svetskog, pitanje je zašto je to u međunarodnoj zajednici toliko dugo ignorisano. Zbog toga sada i u rovovima međunarodne politike ratuju nepomirljivi narativi o agresiji i intervenciji, autokratiji i demokratiji, nacizmu i liberalizmu, bez izgleda za kompromis.

Ulazak u treću ratnu godinu najavljuje iscrpljujući produžetak sa nepredvidim ishodom i na frontu i u globalnim procesima. Kakve su šanse mira i perspektiva rusko ukrajinskog sukoba a kakvi mogući geopolitički, ekonoski, pravni i ideološki efekti po svet za Rečeno i prećutano govore profesor geopolitike i međunarodnih odnosa Srđan Perišić i Jelica Kurjak, bivša ambasadorka u Moskvi.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.