„Rodno osetljiv jezik" i standardi srpskog

Duško Babić i Marija Mandić

Iako u delu stručne javnosti postoji otpor prema pojedinim odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti datum njegove primene je veoma blizu.

U jednom delu odredbe se odnose na „rodno osetljiv jezik" na šta su lingvisti/srbisti u više navrata ukazivali, na štetnosti koje Zakon može da proizvede jer su data rešenja u suprotnosti sa standardima srpskog jezika i neustavna su. S druge strane su zagovornici koji su kategorični u stavu da je legislativa zadovoljila zahtevnosti ovog vremena pogotovo kada je reč u tretiranju ravnopravnosti i muškaraca i žena što i u pogledu jezika mora biti naglašeno.

Međutim kao pitanje postavlja se i ovo koje se odnosi na kazne u kršenju zakona. Koje će oblasti biti u obavezi da vode računa o „rodno osetljivom jeziku"? Kako saznajemo na „udaru" su sledeće oblasti - obrazovanje, vaspitanje, nauka i tehnologija, i mediji - u prvom planu.

O stavovima „za" i „protiv" autorka i urednica Meliha Pravdić razgovara sa upravnikom SKZ-a, književnikom Duškom Babićem i lingvistkinjom, naučnom saradnicom u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Marijom Mandić.