Paideja, prosveta, obuka – promene na konceptu obrazovanja od antike do savremenosti

„Šta će mi to u životu?“ predstavlja frazu sa kojom se svaki školski nastavnik ili profesor susretne pre ili kasnije. U društvu opsednutom kvantitativnim progresom, u kome su ekonomski grafikoni postali surogat za društveno blagostanje, lični uspeh i napredak počeo je takođe da se kvantifikuje u funtama sterlinga i tonama deplasmana. Kolateralna šteta ovakve „trke za individualnim uspehom” jeste – prosveta, iz generacije u generaciju sve manje sposobna da se izbori za razumevanje i strpljenje za svoje zasluženo mesto unutar vlastite zajednice.

Od helenskih javnih škola, preko srednjovekovnih univerziteta, pa sve do modernog prosvetiteljstva, obrazovanje nije shvatano kao deo ekonomije, koja je imala svoje vlastite institucije za trening, obuku i specijalizaciju radne snage unutar esnafa, gildi i manufaktura. Obrazovanje je shvatano kao temelj duhovnog opstanka društva, način da se njegova vera, ubeđenja i pogled na svet prenesu sa jednog pokoljenja na drugo, a u situacijama krize i kao instrument duhovne revolucije ili nacionalnog preporoda. Ali kako je ekonomija postajala kompleksnija i bliže uvezana sa naukom, tako su i prosvetne institucije počele da se integrišu sa industrijom, tehnologijom i neizbežnom pratećom birokratijom.

Ekonomski rezultati ovog potčinjavanja prosvete bruto nacionalnom dohotku – tamo gde su bili izvedeni bez spoljašnjih ometanja – dali su veoma impresivne rezultate na planu materijalnog napretka i gomilanja bogatstva, ako i nisu toliko blistali na planu duhovnog razvoja i kulturnog procvetanja. Ali u društvima koja nisu imala uslove za ekonomiju slobodnu od spoljnih uticaja, ispostavilo se veoma brzo da nema mesta ni za klasično shvaćenu prosvetu. I dok je ekonomska i industrijska komponenta obrazovanja stavljena u funkciju servisiranja korporativne oligarhije, tradicionalno obrazovanje i slovesnost prokazani su kao „metežnici”, „bundžije” i „klipovi u točkovima progresa”, nešto što stoji na putu „(normalnog) života” i blagostanja.

Koja je bila uloga pedagogije i vaspitanja u predindustrijskim društvima, šta se promenilo u globalnom sistemu obrazovanja, šta u našim školama funkcioniše a šta ne i zašto – razgovaraćemo sa filozofom i književnikom Filipom Grbićem.

Autor Gozbe: Nikola Tanasić