Kako mi vidimo Mladu Bosnu, a kako je ona videla sebe?

U RTS Klubu 6. novembra otvorena je dokumentarna izložba fotografija „Gavrilo Princip i Mlada Bosna“, gde je izložen veliki broj manje poznatih (ili do sada potpuno nepoznatih) fotografija Vidovdanskog atentata i pogroma Srba koji su usledili, kao i foto-portreti mladobosanaca nastali pre i nakon atentata. U vreme kada se događajima koji su predstavljali uvod u Prvi svetski rat sve više manipuliše u ideološke i dnevnopolitičke svrhe, neposredna fotografska svedočanstva sa lica mesta prestavljaju otrežnjenje, ali i dobrodošlu promenu perspektive, koja nas prirodno navodi da preispitamo ono što smo mislili da znamo o ovoj grupi revolucionara koja je i u srpskoj, i u (post)jugoslovenskoj, i u zapadnoj tradiciji uveliko prešla iz domena istoriografije u domen mitologije.

Pritom, tema odavno nije bila toliko aktuelna – pitanja o vrednovanju borbe za oslobođenje i prava na pobunu, kao o distinkciji između terorista, revolucionara i boraca za slobodu postavljaju se ovih dana na praktično svim meridijanima planete, bez ikakvih konačnih odgovora. I upravo od političkog položaja neke etničke ili ideološke grupe i vrste konflikta koji ona ima sa nekim od imperijalnih centara moći najviše i zavisi kako će ta grupa doživljavati lik i delo Principa i saboraca.

Gost „Gozbe“ ovog ponedeljka je priređivač i autor pomenute izložbe o Mladoj Bosni, ujedno i autor monografije Političke ideje Mlade Bosne – istoričar Miloš Vojinović. Sa njim ćemo pokušati da razmotrimo kako su istorijske ličnosti mladobosanaca prelazile iz istorije u legendu, kako se njihova borba preplitala sa Vidovdanskom etikom i Kosovskim zavetom, i kakvog je sve to traga ostavilo na Balkan i Evropu našeg vremena.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić