Da li androidi slikaju električne ovce?

Kada je pre desetak godina počelo ozbiljno da se govori o tehnologiji veštačke inteligencije (AI) bila je popularna šala da će jedina perspektivna zanimanja budućnosti biti umetnost, poezija i filozofija, jer je to jedino što mašine neće biti u stanju da rade bolje od ljudskih bića. Stoga je mnoge iznenadilo kada su tokom 2022. godine prve primene veštačke inteligencije koje su ušle u globalnu i masovnu upotrebu bile vezane upravo za proizvodnju „umetničkih dela“, kako likovnih (platforme Midjourney, DALL-E 2, Canva itd.), muzičkih (Amper, AIVA, Soundful i dr.), video (Picory, Synthesia, Deepbrain AI itd.), odnosno književnih i tekstualnih radova („čatbotovi“ poput ChatGPT, Bing Chat, YouChat i sl.). Ove alatke su preko noći ne samo stekle ogromnu popularnost, nego su i napravile pravi rusvaj na tržištu rada, obezbedivši neuporedivo jeftinije alternative radu pravih umetnika. Između ostalog i zato što besplatno i bez dozvole koriste taj rad kako bi naizgled „samostalno“ proizvodile svoja „nasumična“ dela.

„Gozba“ će se narednih meseci često vraćati veštačkoj inteligenciji, koja predstavlja jednu od najaktuelnijih filozofskih tema današnjice. U okviru prve emisije iz ovog tematskog serijala posvetićemo se pojmu tzv. „Ej-aj arta“ (AI art) u likovnim umetnostima, kao i klasičnim pitanjima estetike i filozofije umetnosti koja ova tehnologija otvara. U rasponu između Platona i Hajdegera, Šelinga i Valtera Benjamina, ponovo se aktualizuju pitanja umetničke mimeze, izvora umetničkog dela, autorskog genija, odnosno smisla umetničkog dela u veku njegove neograničene tehnološke reprodukcije.

Da li je „Ej-aj art“ umetnost, da li su „tekstualni prompteri“ umetnici, kako nas veštačka inteligencija tera da preispitamo pojamove stvaralaštva i autorstva, i da li nova tehnologija donosi „tehniku narodu“ ili „ej-aj apokalipsu“ pitaćemo Srđana Šarovića, multidisciplinarnog umetnika i teoretičara umetnosti.

Autor emisije: Nikola Tanasić