Istorijski „ultimatumi" i „Francusko-nemački" plan za Kosovo

U finišu dramatičnih dejtonskih mirovnih pregovora 1995. Slobodan Milošević je američkom državnom sekretaru Vorenu Kristoferu u jednom trenutku ponudio prazan list papira i zamolio ga da ispiše uslove koje Srbija treba da ispuni kako bi dve zemlje uspostavile prijateljske odnose a pritiske i ucene poslali u zaborav. Kristofer se nasmejao, vratio prazan papir i rekao: „gospodine Miloševiću vi ne razumete, nema uslova, potrebno je samo da radite ono što mi tražimo, uvek i stalno".

Ova epizoda, zabeležena u memoarskim svedočenjima, plastično ilustruje odnose velikih i malih u svetu međunarodne pollitike i diplomatije. Za Srbiju je dvadeseti vek i inače bio vek pritisaka, ucena i ultimatuma. Počelo je 1914. austrougaskim a završeno 1999. ultimatumom evroatlantske alijanse. Na njihovom udaru uglavnom su bili državni i nacionalni suverenitet.

Srbija je i na početku dvadesetprvog veka suočena sa sličnim izazovima. Kosovski problem je nedvosmisleno centralna tačka spoljnih pritisaka. Unutrašnje reakcije su međutim difuzne i nepredvidive. U ovom trenutku, aktiviranjem „francusko - nemačkog plana" za Kosovo, država je ponovo pod ultimativnim zahtevom da brzo donosi prelomne odluke. Kako ustvari Srbija reaguje na pritisak, šta kaže istorijsko iskustvo i kako odgovoriti na aktuelni plan 27 članica Evropske unije za Rečeno i prećutano govore Milan Antonijević, samostalni analitičar i Petar Ristanović, istoričar sa Instituta za srpsku kulturu Priština.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.