Na kraju klasičarskog puta
Ciklus emisija Kako slušati muziku u julu i avgustu nosi naziv Kako slušati Betovenove simfonije. Na redu je druga emisija, odnosno simfonija, koju predstavlja Gorica Pilipović.
Autor:
Зорица Премате, Горица Пилиповић и Бојана Жижић
Шта чујемо? Шта слушамо? Како слушамо? Шта уочавамо, а шта пропуштамо? На које елементе се ослонити? На ова и низ других питања покушава да одговори емисија Како слушати музику. [ детаљније ]
.jpg "Федерико Гарсија Лорка: Јерма")
.jpg "Савремени и свевремени песници")
Ona je premijerno izvedena 5. aprila 1803. godine - tačno tri godine posle Prve, čiji je datum premijere 2. april. Bilo je to u Teatru an der Vin, gde je Betoven kratko pre toga bio postavljen za rezidencijalnog kompozitora. Zaradio je pristojnu sumu od 1800 florina na tom mamutskom koncertu na kojem su, pored Druge simfonije, izvedeni i: Treći klavirski koncert, oratorijum „Hrist na Maslinovoj gori" i još jednom Prva simfonija. Kritičar Časopisa za otmeni svet napravio je poređenje: „Prva simfonija je bolja zbog izvesne lakoće i neopterećenosti u razvoju forme, dok je u Drugoj težnja ka novom i neobičnom vrlo primetna. Ipak, obe sadrže stranice iznenađujuće i blistave lepote", smatra on. Činjenica je, ipak, da Druga simfonija stoji na kraju puta koji je zacrtao Hajdn u koncipiranju velikih, orkestarskih dela. Ona je, zapravo, delo prelaza jer je tek sa njom Betoven prvi put shvatio kakve mu sve mogućnosti nudi simfonijski orkestar, koliko može da mu posluži u njegovim namerama. Naime, od 1803. do 1812. on će komponovati najveći broj svojih najčuvenijih orkestarskih dela, razvijajući u njima taj novi simfonijski ideal. A u poređenju sa herojskom Trećom i izuzetno snažnom Petom, Druga simfonija je mnogo relaksiranija, mnogo bliža Četvrtoj i Šestoj.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари