Arhitektura koja nestaje-tradicionalno arhitektonsko nasleđe u regionu Stare planine

„U regionu Stare planine, Republika Srbija, u 19. i početkom 20. veka stihijski se stvarao fond narodnog graditeljskog nasleđa, što danas predstavlja kulturno-umetničko bogatstvo naroda Srbije. Stanovništvo koje je ostavilo veliku tradicionalnu baštinu nije posedovalo mogućnosti i luksuz savremenog života, ali su imali dovoljno za srećan život u simbiozi sa prirodom u bezbroj oblika, a jedan od njih je bila arhitektura.

Autentično i neponovljivo nasleđe bogate riznice staroplaninskog graditeljstva, sazdano veštinama neimara, predstavlja fragmente istorije zapisane u seoskim kućama, koje ne odolevajući zubu vremena, ubrzano nestaju... Kuća je mesto gde se rađa, živi i umire. Ona pruža snagu, inspiraciju, a takođe i zaštitu onome ko u njoj stanuje, a sve to u sintezi sa prirodom koja je okružuje. Kao termin u narodnom graditeljstvu, kućom se smatra „prostor sa ognjištem".

Prvobitno stanište se i formiralo oko vatre, tako da se ova bazna prostorija zvala „iža". „Od iže do bogato dekorisanih seoskih i gradskih kuća je veliki progres čovečanstva, a sve što čini narodno graditeljstvo je riznica koja svedoči o tim progresivnim koracima". (Iz monografije „Tradicionalno arhitektonsko nasleđe u regionu Stare planine-arhitektura koja nestaje", Gorica B.Ljubenov).

U ovonedeljnoj emisiji Riznica o tradicionalnom arhitektonskom nasleđu u regionu Stare planine-arhitekturi koja nestaje, razgovaramo sa arhitektom dr Goricom B.Ljubenov, autorkom istoimene, obimne, bogato ilustrovane monografije.

Autor i voditelj Dušanka Zeković.