Alesandro Skarlati: Simfonije
Mada Alesandra Skarlatija neki istoričari smatraju osnivačem napuljske operske škole, mnogo je tačnije gledište da je on zapravo najistaknutiji predstavnik prelaznog perioda iz venecijanske u napuljsku opersku školu.
Koje god gledište da se zauzme, nesporno je da je, kao izuzetno vešt operski kompozitor, Skarlati iza sebe ostavio i niz izvanredno pisanih orkestarskih uvertira i simfonija. Prvog juna 1715. godine počeo je da piše seriju od 12 simfonija za gudački orkestar, kontinuo i promenljiv sastav duvačkih instrumenta. U originalnom manuskriptu, koji se čuva u Britanskom nacionalnom muzeju, sam kompozitor je pažnju svojih budućih slušalaca usmerio na elemente končerta grosa koje je koristio u njihovom oblikovanju, posebno na stranicama na kojima se u tonskim bojama konfrontiraju odseci tutija i sola. Istoričar Čarls Barni smatrao je Alesandra Skarlatija učenijim od većine njegovih italijanskih kolega. Razlog tome bilo je kompozitorovo suvereno vladanje starim kontrapunktskim tehnikama i eho-efektima, koliko i sposobnost da ove veštine spoji sa duhom galantnog stila i time otvori vrata nastupajućem klasicizmu, odlikama koje u potpunosti krase njegovo orkestarsko remek-delo Simfonije-končerta grosa, kojima smo posvetili današnji Autogram.
Slušaoci će moći da čuju prvih 6 iz zbirke od 12 ovih neobičnih simfonija. Izvođači su: Vilijam Benet i Lenore Smit, flaute, Bernar Sustro, truba, Hans Elhorst, oboa i kamerni orkestar I musici.
Autor emisije je Ivana Komadina.
Коментари