Kako se proizvodi publika

Istraživanja na temu kulturnog života građana u Srbiji su veoma retka, naročito ona koja se odnose na stanovništvo u celini. Svega 6,5% građana u Srbiji ističe da im je poseta kulturnim programima jedna od tri omiljene aktivnosti u slobodno vreme, a za samo

6,1% kulturno stvaralaštvo je jedna od omiljenih aktivnosti, pokazuje istraživanje [1] Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka sprovedeno krajem 2015. godine u cilju sagledavanja aktuelnih karakteristika u kulturnom ponašanju građana Srbije.

Kao glavne razloge za retko posećivanje kulturnih sadržaja građani navode nedostatak vremena i interesovanja, dok za koncerte, pozorišne i bioskopske sadržaje ističu i slabu zastupljenost takvih programa u mestu u kojem žive.

Ipak, činjenice govore da se u većim kulturnim sredinama po pravilu karte za velike umetničke događaje rasprodaju u rekordno kratkom roku, da se traži karta više ili satima čeka u redovima. Neke od pozorišnih predstava ili koncerata mesecima unapred se rezervišu. Filmski festivali su kulturni događaj i pre nego što započnu.

A o publici se malo zna. Sa jedne strane, postoji malo stručnih i naučnih istraživanja, a kulturne i medijske ustanove uglavnom retko i površno prate i istražuju svoju publiku (najčešće prate brojnost).

Kako se proizvodi publika i kako da je bolje upoznamo pre nego što o njoj sudimo?

U emisiji govore: Jasna Dimitrijević, direktorka Kolarčeve zadužbine i kulturolog dr Goran Tomka.

Autor: Dušanka Petrović