In Memoriam: Smiljana Smilja Kotur i Miloljub Šaković Šako

Smilja Kotur je rođena u Jasenovcu 11. novembra 1928. godine, a preminula u Beogradu 29. januara 2022. godine. Na repertoaru je negovala različite vokalne oblike tradicionalnih pesama zapadne Slavonije i svog rodnog Jasenovca: sedeljačke i pesme na svatovski glas, šalaj pesme, bećarce, pesme uz pleteno kolo i drmeš i pesme starog glasa, čije je napeve naučila od majke i starijih rođaka a koji su danas gotovo nestali.

Smiljin izraziti talenat je uočen već u ranom detinjstvu, i u sedmoj godini je priključena pravoslovnom crkvenom horu. U maju 1942. godine je, zajedno sa svojom i ostalim srpskim porodicama iz Jasenovca, odvedena u logor Stara Gradiška. Sa preživelim članovima porodice, majkom i obe sestre, vratila se u rodni Jasenovac nakon tri godine. Ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, postaje član pevačke grupe u novoosnovanom Kulturno-umetničko društvu „Jasenovac", u okviru kog je gostovala na brojnim folklornim smotrama i festivalima širom Hrvatske. Istovremeno, kao redovna članica srpskog crkvenog hora, nastupala je na svim lokalnim pravoslavnim svečanostima na kojima se sabirao narod iz čitavog okruga. Smilji je, kao izvanrednoj pevačici, ponuđeno da se preseli i doškoluje u Beogradu kako bi postala jedna od solistkinja Radio Beograda. Međutim, ona je to odbila želeći da ostane u rodnom kraju. Izbegla je u Srbiju 1991. godine i živela sa porodicom u Beogradu.

U devetoj deceniji života, nakon duge pauze, vratila se pesmi svoga zavičaja i uz podršku najmlađe generacije pevača iz Beograda i World music Asocijacije Srbije, snimila dvadeset četiri numere, objavljene na albumu „Pesme iz Jasenovca".

Miloljub Šaković - Šako (1. maj 1954 - 28. januar 2022) jedan je od najznačajnijih tradicionalnih pevača heterofono-bordunskog oblika starijeg vokalnog sloja specifičnog za zapadnu Srbiju ‒ pevanje iz vika.

Živeo je u selu Burađe, blizu varošice Kokin Brod, u opštini Nova Varoš. Miloljub Šaković, poznatiji samo po nadimku Šako, završio je osnovnu školu u Negbinama. Radni vek je proveo u različitim službama sve do 2008. kada se penzionisao. Dve decenije je igrao i pevao u okviru Kulturno-umetničkog društva „Inedž - Napredak" iz Nove Varoši, koje je u preimenovano u KUD Doma kulture „Jovan Tomić". Bio je redovan učesnik svih istaknutih manifestacija posvećenih tradiciji. Osim frule, oprobao se i u sviranju harmonike, melodike, muzike (usne harmonike) i gusala.

Osim iz vika, izvodio je i druge stilove, a nekada je nastupao i uz trubače pokojnog Miće Petrovića.  Njegovo pevanje je zabeleženo na nekoliko albuma u produkciji WMAS Records: Pesma izvika - terenski zapisi (2014)  i Belenzuka pala s neba (2015), Living Tradition (2016) i Balkan Echo (2018).

Autor: Tijana Stanković