Premijera
Univerzitetska biblioteka ''Svetozar Marković''
Protekao je vek od svečanog otvaranja Univerzitetske biblioteke ''Svetozar Marković'' u Beogradu. Jedna od najvećih naučnih biblioteka na Balkanu, koja je u službi građana i akademske zajednice, ali i kao ustanova kulture od nacionalnog značaja koja se stara o kulturno-istorijskom nasleđu Srbije, otvorila je vrata zdanja 24. maja 1926. godine. Ovaj datum se uzima kao početak, ali njeno postojanje seže decenijama unazad, do Liceja Kneževine Srbije koji je osnovan 1838. u tadašnjoj prestonici – Kragujevcu, da bi nekoliko godina kasnije škola bila premeštena u Beograd, a sa njom i knjižni fond.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Kada je Licej prerastao u Veliku školu iz koje se 1905. razvio Univerzitet, reformisana je i biblioteka. Velika škola je imala centralnu i nekoliko seminarskih biblioteka. Centralna je sa osnivanjem visokoškolske ustanove rasformirana usled nedostatka sredstava, ali ubrzo je uočena potreba za opštom naučnom institucijom koja će da sakupi sve knjige i naučne radove koji će poslužiti novim generacijama učenika i studenata. Formiranje takve institucije omela su ratna zbivanja, ali se po okončanju Prvog svetskog rata nastavio rad na obrazovnom i duhovnom uzdizanju. Ličnosti koje su stajale iza ovako važne inicijative bili su tadašnji rektor Jovan Cvijić, zatim profesori Pavle Popović, Veselin Čajkanović i Aleksandar Belić koji su bili članovi komisije za osnivanje Univerzitetske biblioteke.
Ideju su smatrali ispravnom umni ljudi toga doba, te su rado pohitali u pomoć. Nije bilo lako sakupiti ogromna sredstava potrebna za izgradnju objekta, naročito u zemlji koja se morala izgraditi gotovo od temelja, ali uprava Karnegijeve zadužbine je, zahvaljujući uticaju diplomate Slavka Grujića i profesora i naučnika Mihaila Pupina, srpskoj vladi poklonila 100 000 dolara.
Za prvog upravnika još januara 1921. godine imenovan je istoričar književnosti, prevodilac i pisac Uroš Džonić. Na toj poziciji ostao je do početka Drugog svetskog rata kada je deo prostora biblioteke uzurpirala nemačka vojska, ali su zaposleni uspeli dobrim delom da sačuvaju fond. Odmah po okončanju okupacije, na čelo Univerzitetske biblioteke došla je Milica Prodanović koja je bila bibliotekar i jedan od osnivača Društva bibliotekara Srbije. Za vreme njenog mandata, 1946. godine kada se obeležavalo sto godina od rođenja socijaliste i političkog aktiviste Svetozara Markovića, biblioteka je ponela njegovo ime.
Danas je na mestu upravnika Univerzitetske biblioteke ''Svetozar Marković'' univerzitetski profesor, istoričar književnosti i književni kritičar Aleksandar Jerkov kojeg smo povodom jubileja, sto godina ove institucije, ugostili u emisiji ''Kod dva bela goluba''.
Muzikča urednica: Marija Radojević
Autorka i urednica emisije: Branka Selaković
_169x300 "Zeleni i crni list")
