Haljina od zvuka - krojenje

Ministar pošta i telegrafa Petar Marković, na zahtev načelnika Milana Ž. Đorđevića od 19. septembra 1924. godine, doneo je sledeću odluku: „Da počev od 1. oktobra Glavna Radio-telegrafska stanica Beograd-Rakovica daje koncerte tri puta nedeljno po jedan sat. U koje će sate i u koje dane biti ovi koncerti, određivaće potpisati, prema rasporedu ostalih radio-telegrafskih stanica u Evropi.“ I sad zamislite ovu sliku: pevački hor, ili muzika, stane pred mikrofon i otpočne da koncertira. Zvuci pesme zatalasaju metalnu membranu u mikrofonu, kao pribogu i kod mikrofona u rogu kod običnog telefonskog aparata, i ona, membrana, u svima nijansama, pokreće, vibrira i verno prenosi boju glasa i sve njegove osobine na aparate rakovičke radio-stanice, odakle ih, pomoću jake struje sa visokom učestalošću, snažno baca preko visoke antene u beskonačnost….

Beogradski kroj:

Pre podne, 7. marta 1929, pored proba s gramofonskim pločama, davan je i ljudski govor. Ministarstvo poljoprivrede i voda zamolilo je beogradski Radio da uz svoje probe daje svakog dana izveštaje o stanju vode, kako bi u slučaju poplava, svi nadležni, i samo stanovništvo na vreme bili obavešteni o vodenoj opasnosti koja predstoji. U malome studiju, koji na svojim vratima nosi natpis Studio II, bio je čitan izveštaj o stanju vode u našim rekama. Taj studio, jedna mala soba, obložena je naročitom jednom materijom, koja se zove celoteks i ima osobinu da ne daje od‌jek. Na sredini studija – jedan sto sa dve stolice, a na stolu mikrofon…

Svečani kroj:

Na svečanom otvaranju redovnog emitovanja programa Radio Beograda iz zgrade Srpske kraljevske akademije, 24. marta 1929. godine, posle ministra pošta i telegrafa Koste Kumanudija i predsednika beogradske opštine Miloša Savčića, govor je održao i dr Milan Stojadinović, ministar na raspoloženju i predsednik društva „Radio“, koji je između ostalog kazao: „U najtežim svojim danima, godine 1915. upoznala je Srbija radio. Jedna stanica u Nišu vršila je tada tešku dužnost punu časti i održavala je vezu sa saveznicima. (…) Ali danas imamo jedan svečan dan. U miru, u doba koje ne ruši nego stvara, pušta se u saobraćaj usred Beograda jedna moćna emisiona radio-stanica koja neće davati izveštaje o krvavome ratovanju kao nekad u Nišu, nego koja će celom inostranstvu na daleko slati svakodnevne drugačije vesti o našoj zemlji. (…) Mi ovo smatramo samo za početak. Naša je želja da pored radio-telefonije uskoro pređemo i na prenošenje slika, pa čak i slika koje se ne samo kreću, nego i govore.“

Narodni kroj:

„Dragi Radio Beograd! E, stiže i taj dan! Posle liturgije skupih moje seljake, pa u moj stan. Ja ih pozvah da sednu a aparat otvorih na talasnoj dužini 455. Tajac. Da bi prijem što gromkiji bio i zvučnik što glasnije radio, dao sam prilično jak anodni napon, te se iz aparata samo slabo zujanje struje čulo. Seljaci su ćutke sedeli i jedan na drugoga namigivali. Od‌jednom, razleže se krepko i jasno: „Radio Beograd! Radio Beograd!“ Moji seljaci razrogačiše oči. Zatim fanfara. A najzad, kada otpoče himna, mojim seljacima otpadoše vilice i instinktivno ustadoše….

Prvu emisiju u ciklusu „Haljina od zvuka“, povodom stogodišnjice Radio Beograda, za „Goste iz prošlosti“ pripremili i realizovali:

Autor, urednik i voditelj – Mirjana Blažić

Glumac – Siniša Ubović