Sigurnost sigurnih kuća
U Srbiji trenutno radi 11 sigurnih kuća za žene i žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, što je tek četvrtina propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije. Ovi podaci su deo rezultata prvog istraživanja ovog tipa u našoj zemlji, koje je deo kampanje udruženja građana Atina pod nazivom "Sigurne kuće. Sigurne žene." Pored nedovoljnog broja raspoloživih mesta, korisnice sigurnih kuća se suočavaju i sa bezbednosnim rizicima, a samo pet sigurnih kuća, trenutno, ima licencu za rad. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi realno stanje, kada je reč o pružanju usluge prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, kao i da se mapiraju izazovi sa kojima se sigurne kuće suočavaju. O tome razgovaramo sa jednom od autorki Istraživanja, Milicom Glišić, socijalnom radnicom iz udruženja Atina.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Više od polovine današnje dece jednog dana radiće poslove koji sada još ne postoje, a do 2030. godine stotine miliona žena će preći na profesije koje zahtevaju složenije digitalne i društvene veštine. Globalno posmatrano, u najsavremenijim oblastima kao što je veštačka inteligencija, samo jedan od pet profesionalaca je žena, Poslednje zajedničko istraživanje UNDP-a i Regionalnog saveta za saradnju, pokazalo je da je udeo žena u takozvanim STEM zanimanjima (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika) na zapadnom Balkanu samo 14 odsto. Zato je cilj kampanje “Izaberi STEM budućnost”, koju je najavio Savet za regionalnu saradnju, podsticanje mladih žena i devojaka da ostvare karijeru u ovim oblastima , a o tome za naš program govori Tatjana Kecojević, predstavnica Regionalne mreže žena u STEM oblastima.
U Manakovoj kući, a pod okriljem Etnografskog muzeja, u toku je izložba unikatnih odevnih i dekorativnih tekstilnih predmeta „Prenesi dalje...”, koja svojim nazivom uspostavlja dijalog između prošlosti i sadašnjosti, između istorijskog kostima i savremenih tkanina i odeće, gde se čudno i neobično prepliću u svojevrsnoj buri ovog veka. O Izložbi, kao i o dubljim značenjima korišćenja karakteristčnih detalja odeće iz prošlih vremena u sadašnjosti, razgovaramo sa kostimografkinjom i kustoskinjom Milenom Đurica, načelnicom u Manakovoj kući.
Sa vama je Mirjana Nikić.
_169x300 "Zeleni i crni list")
