repriza
Stevan Luković, pesnik čeznuća i snova
Stevan Luković rođen je 1878. a svet je napustio 1902. godine, u svojoj dvadeset petoj godini. Za života nije stigao ni da objavi knjigu. Grupa njegovih prijatelja i saradnika, na čelu sa Jovanom Skerlićem, objavila je 1903. zbirku sačinjenu od 29 pesama ovog rano preminulog pesnika.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
U svojoj ''Istoriji srpske književnosti'' Jovan Skerlić je o Stevanu Lukoviću zapisao: ''Te malobrojne, još nedovršene, pesme pokazuju veliki i originalan pesnički talenat. Pesnička priroda u najboljem smislu reči, fina duša i otmen duh, Luković je i formom i sadržinom donosio nešto novo u srpsku poeziju. On je pesnik 'čeznuća i snova', neodređene tuge i diskretne melanholije, nečega neodređenog, sanovnog, suptilnih stanja svesti. Njegov elegičan i liričan stih je muzikalan i u nekoliko pesama postignuti su veliki muzički efekti. Nekoliko njegovih pesama simboličkih i muzikalnih idu u najoriginalnije i najbolje stvari moderne srpske poezije.''
Među ove simboličke i muzikalne pesme svakako spadaju: ''Jesenja kišna pesma'', ''U pozni čas dana'', ''Noćne arije'', ''Za dušinim letom'' i još neke. Kvalitet Lukovićevih stihova učinio je da je ''Jesenju kišnu pesmu'' Zoran Mišić uvrsti u svoju čuvenu Antologiju srpskog pesništva. Za samog pesnika Mišić je ustvrdio: ''Stevan Luković je najmuzikalniji pesnik našeg simbolizma. Njegove najbolje pesme pune su tajanstva i tragičnih slutnji.''
Autor emisije: Vojislav Karanović
_169x300 "Zeleni i crni list")
