Zabavnik: Svetski dan radija - radio i poverenje

Na Svetski dan radija bilo je lako odabrati evergrin intervju koji će predstavljati poverenje u naš radio radio - jer postoji jedan sasvim poseban radijski glas iza kojeg stoji ime i prezime glumca i voditelja Dejana Đurovića. Zato ga najradije predstavljamo ovako: Kad gospodin Dejan Đurović govori, svi ćute, uživaju i što je najvažnije - veruju mu...

"Vodostanje" je najstarija emisija Radio Beograda, u koju mora da se ima poverenje. Vodostanje je izazov za spikere, muka za tzv. obične slušaoce i potreba za one koji plove. Tako je danas, tako je bilo i pre pola veka, kada je o Vodostanju pisao časopis "Radio Beograd"...

Dakle, Radio Beograd je imao i svoj časopis. I tako se uspostavljalo i negovalo poverenje u naš program. Izlazio je svakog petka, koštao 2 dinara, u pretplati dinar i po, a 16. avgusta 1940. godine na njegovoj 5. strani nalazio se nadnaslov - NAŠE RADIO ZVEZDE PREKO OKEANA, a ispod njega masnim garmond slovima pisalo je - Raša Radenković, Uroš Seferović i Mirko Marković u Americi. Događaj značajan, taman za Zabavnik i još jednu crticu za istoriju Radio Beograda...

Kako je sve moglo da se neguje poverenje u naš radijski program? Moglo je, na primer i tako što je  od 18. do 26. februara 1934. godine, na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Radio klub Beograd priredio Prvu jugoslovensku radio - izložbu, koja je imala velikog uspeha i bila vrlo dobro posećena. Na izložbi su bile zastupljene mnoge radio-firme, Uprava pošta i telegrafa stavila je na raspolaganje iz svog Muzeja znatan broj interesantnih predmeta, izložene su bile i vojne radio-stanice: jedna avionska i nekoliko malih, prenosnog tipa. A beogradska radio stanica, pored raznih izloženih interesantnih objekata, grafikona i slika, napravila je mali studio, iz koga su mogli da govore posetioci radio izložbe...

Ove godine, poverenje je ključna reč u obeležavanju Svetskog dana radija, jer za radijskim mikrofonom uvek mora da bude osoba čijem se glasu veruje, a ono što govori istinito. Tako je sada, tako je bilo i nekad, kada je kao osoba od velikog poverenja pred radijskim mikrofonom bila Eleonora Ruzvelt...

Beogradski radio, godina davnašnja, predratna. Atmosfera koja rađa poverenje.
U šest sati ujutru osvetljeni su skoro svi prozori na trećem spratu palate Akademije nauka. Beogradska radio-stanica budi se mnogo pre nego stanovnici Beograda....

U rano jutro radio-stanica liči na svako drugo nadleštvo. Ali, malo dalje, hodnikom, levo.... jedna soba. U uglu pored prozora sto. Nasred sobe još jedan sto. Za stolom na stolici čovek.Pred njim, u zidu, jedan otvor sa staklom - mali prozor koji gleda u susednu sobu. Iznad stola visi mikrofon. Na stolu je visok pult, kao onaj za note, i na njemu rukopisi. Levo jedan mali gong, sa kuglom kao kod bubnja. Iznad prozorčića u zidu crvena sijalica. Nekad je iznad te sijalice stajao natpis: „Sluša te ceo svet". Ova soba je samo za spikera. U njoj se izgovore skoro sve one reči pred program i iza programa, ovde se čitaju reklame, berzanski izveštaji, vesti, izveštaji o vodostanju. Ovo je soba u kojoj se ujutru prvi put kaže, onda kad se upali crvena svetiljka: „Ovde Radio Beograd", i u kojoj se u ponoć izgovori „Laku noć".

Autor, urednik i voditelj - Mirjana Blažić

Muzički urednik - Nataša Mančić