петак, 21. феб 2020, 20:00
Petar Dobrović - umetnik boja, lica i predela
Kada stvaralac postaje umetnik, a njegovo delo umetnost? Koja to tanka linija razdvaja dobrog slikara od umetnika i kada shvatamo da smo se susreli sa čistom, iskonskom autorovom energijom? Šta je to što na platnu privlači posmatrača?
Sve se ovo pitamo pred slikama Petra Dobrovića (1890-1942) , jednog od vodećih predstavnika modernizma jugoslovenske umetnosti između dva svetska rata. Njegov slikarski opus obuhvata najvećim delom portrete, pejsaže i aktove kroz koje se prepoznaju odlike kubizma, realizma i kolorističkog ekspresionizma. U Muzeju savremene umetnosti otvarajući retrospektivnu izložbu Petra Dobrovića „ Građanski realizam" dr Jelena Stojanović ovako je opisala njegov koncept realizma:
" To nije realizam na koji smo navikli, već realizam kao odgovornost prema posmatraču, kao komunikacija sa posmatračem. Dobrovićevom delu do kraja ostaje vrlo prisutna strast prema estetskom kao vidu komunikacije..."
Miodrag B. Protić isticao je kolorit kao glavno oružje ovog autora, naglašavajući kako "Dobrović otkriva novu dimenziju u stvarnosti šokirajući nas bojom koja i nas prebacuje u iskre kosmičke, iskre nabujanog i čistog Erosa."
Oslanjajući se na reči kritike i njegovih prijatelja velikih književnika kakvi su bili Crnjanski, Krleža, Rastko Petrović i Todor Manojlović, večerašnjoj emisiji „ Kod dva bela goluba" zavirićemo u slikarski svet Petra Dobrovića, u kojem je hvatao ono nevidljivo, na prvi pogled naeuhvatljivo, kako u portretima tako i u ružičastoj belini ženskog lica, u raskoši cveća, talasanju drveća, mediteranskom bljesku, mirisu leta i odsjaju sunca na pejsažima.
Autor : Aleksandra Jagodić
Muzički urednik: Radmila Dujaković
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари