PISA testovi upalili alarm – mladi će jedva razumeti i račun za komunalne usluge

Svake tri godine OECD, organizacija koja uglavnom okuplja zapadne razvijene zemlje, objavljuje rezultate međunarodnog testiranja petnaestogodišnjaka širom sveta. Postojali su razlozi za nadu da će podaci objavljeni 8. septembra, doneti dobre vesti.

Rezultati iz matematike, čitanja i prirodnih nauka drastično su pali u prethodnom krugu testiranja, sprovedenom neposredno posle pandemije. Kreatori obrazovnih politika nadali su se da bi, sada kada je ta kriza daleko iza nas, rezultati mogli da počnu da se popravljaju.

To se, međutim, nije dogodilo. Naprotiv, u razvijenim zemljama, koje su u glavnom fokusu testiranja, rezultati su dodatno pali. Kada je reč o čitalačkoj pismenosti, pad se čak ubrzava.

Podaci ukazuju na postojanje dugoročnih faktora koji obaraju školska postignuća i na mogućnost da, bez brze promene kursa, sposobnosti učenika padnu još niže. To nije samo pitanje obrazovanja današnjih mladih, već i budućnosti ekonomija u kojima će oni živeti i raditi.

Azija na vrhu, Kina daleko iznad proseka

Projekat OECD-a, poznat kao PISA, meri sposobnosti mladih dok se približavaju kraju obaveznog školovanja. Broj obrazovnih sistema koji učestvuju godinama se povećavao, a najnovije testiranje sprovedeno je u svih 38 zemalja članica OECD-a i u još 53 zemlje, od kojih su mnoge ekonomije u razvoju.

Rezultati se koriste za pravljenje svojevrsne međunarodne rang-liste obrazovnih sistema.

Kao i u gotovo svakom krugu testiranja od 2000. godine, azijski obrazovni sistemi dominiraju.

Učenici u Kini, koja u testiranju učestvuje prvi put od 2018. godine, nadmašili su gotovo sve ostale. Rezultate, ipak, treba posmatrati uz ogradu, jer se testiranje u Kini sprovodi samo u četiri bogate provincije.

U prirodnim naukama i matematici kineski učenici ostvarili su rezultat za čak 100 poena viši od proseka zemalja OECD-a. Kao gruba mera poređenja, oko 20 PISA poena smatra se napretkom koji prosečan učenik ostvari tokom cele jedne godine školovanja.

Iza Kine slede Singapur, Makao, Tajvan i Japan.

Estonija i dalje ima, po svemu sudeći, najuspešniji obrazovni sistem na Zapadu, dok Turska veoma brzo napreduje.

Ohrabrujuće vesti stižu i iz Britanije, čiji su petnaestogodišnjaci sada među deset najboljih u svetu u sve tri oblasti koje PISA testira.

U poređenju sa periodom od pre tri godine, Britanija je poboljšala rezultate iz prirodnih nauka, dok su rezultati iz čitanja i matematike ostali uglavnom stabilni. U vreme kada veliki broj drugih zemalja beleži pad, i zadržavanje rezultata na istom nivou može se smatrati uspehom.

Današnji petnaestogodišnjaci na nivou nekadašnjih četrnaestogodišnjaka

Kada se, međutim, pogleda šira slika, dominira priča o dugoročnom padu znanja.

Prosečni rezultati u 23 zemlje članice OECD-a koje su učestvovale u svakom ciklusu PISA testiranja dostigli su vrhunac oko 2012. godine i od tada opadaju.

I u matematici i u čitanju današnji petnaestogodišnjaci pokazuju nivo znanja kakav su pre deset godina mogli da dostignu četrnaestogodišnjaci.

Rezultati za Sjedinjene Države nisu sasvim jasni zbog niske stope odziva učenika. Ipak, dostupni podaci ukazuju na to da su u poslednjem krugu testiranja rezultati iz čitalačke pismenosti naglo pali, u skladu sa širim trendom među razvijenim zemljama.

Kretanja su nešto manje sumorna u zemljama u razvoju, gde je nivo postignuća i inače niži. Ali čak i u mnogim od tih država rezultati iz matematike i čitanja kreću se naniže.

Posebno zabrinjava to što deca koja su već bila među najslabijim učenicima još više zaostaju.

Razlika između učenika sa najslabijim i najboljim rezultatima sada je, posmatrano u različitim obrazovnim sistemima, najveća otkako se sprovodi PISA testiranje, i to u svim oblastima koje se ispituju.

Oko 20 odsto petnaestogodišnjaka u zemljama OECD-a sada se smatra slabim učenicima u sve tri oblasti – čitanju, matematici i prirodnim naukama. Pre četiri godine takvih učenika bilo je 16 odsto.

Prema oceni OECD-a, ti mladi ljudi imaće teškoća da razumeju bilo šta osim najjednostavnijih tekstova, pa čak i da protumače, na primer, račun za komunalne usluge.

Posledice pandemije još nisu nestale

Jedno od objašnjenja za pad rezultata jesu dugotrajne posledice pandemije.

Učenici koji su učestvovali u ovogodišnjem PISA testiranju imali su oko deset godina kada je izbila pandemija kovida 19. Moguće je da su poremećaji u obrazovanju tokom tog perioda na njih ostavili teže posledice nego na tinejdžere koji su u trenutku zatvaranja škola već bili odmakli u školovanju.

Pandemija je stvorila i nove probleme koji ni godinama kasnije nisu nestali.

Stope izostajanja sa nastave ostaju znatno više nego pre pandemije, a o razlozima za to i dalje se vode rasprave.

U bogatim zemljama oko 15 odsto učenika izostane najmanje jedan dan iz osnovne škole tokom svake dve nedelje. U 2019. godini taj procenat iznosio je oko deset odsto.

Izostajanje je povećano i u srednjim školama, a propuštanje čak i samo nekoliko dana nastave može značajno da utiče na školski uspeh.

Telefoni, društvene mreže i nedostatak pažnje

Pad rezultata istovremeno pojačava dugogodišnju zabrinutost zbog uticaja tehnologije na učenje dece, a naročito na njihovu sposobnost čitanja i razumevanja složenijih tekstova.

Andreas Šlajher, direktor OECD-a za obrazovanje, smatra da sveprisutni mobilni telefoni i široko rasprostranjen pristup društvenim mrežama znače da mladi imaju sve manje prilika da vežbaju razumevanje kompleksnih tekstova.

Šlajher ukazuje na porast broja učesnika PISA testiranja koji se svrstavaju u kategoriju „užurbanih čitalaca“. Oni velikom brzinom prolaze kroz test čitalačke pismenosti, ali istovremeno daju veliki broj pogrešnih odgovora.

Ekrani očigledno odvlače decu i od knjiga.

Udeo devetogodišnjaka u Sjedinjenim Državama koji kažu da čitaju knjige iz zadovoljstva pao je sa gotovo 60 odsto tokom devedesetih godina prošlog veka na sadašnjih 37 odsto.

Sve slabija čitalačka pismenost mogla bi da bude jedan od razloga pada rezultata i u drugim oblastima. Dobro čitanje i razumevanje teksta neophodni su i za napredovanje u predmetima kao što su matematika i prirodne nauke.

Da li su škole postale zadovoljne osrednjošću

Rešavanje tih problema zahteva kvalitetne obrazovne politike. Međutim, u čitavom nizu oblasti čini se da ministarstva prosvete ne uspevaju da pronađu odgovarajuća rešenja.

Šlajher strahuje da su škole postale „samozadovoljne“ i da su sve sklonije da učenicima i roditeljima poručuju da je „osrednji rad odličan“.

On kritikuje i preteranu i nesistematičnu upotrebu obrazovnog softvera u učionicama.

U autorskom tekstu za Ekonomist Šlajher navodi da su učenici prečesto postajali svojevrsne „lutke za testiranje sudara“ na kojima se isprobava neproverena tehnologija.

Pojedini podaci ukazuju i na to da je u školama dopušteno sve više nediscipline.

U jednom nedavnom istraživanju nastavnici u bogatim zemljama naveli su da postepeno raste količina vremena koju tokom nastave troše samo na održavanje reda u učionici.

Da li je Finska poslala svet pogrešnim putem

Deo odgovornosti za pogrešan pravac obrazovnih reformi možda snosi i sama PISA.

Kada su testovi prvi put sprovedeni 2000. godine, Finska je iznenadila svet zauzevši prvo mesto na rang-listi.

Kreatori obrazovnih politika iz brojnih zemalja putovali su u Helsinki kako bi otkrili tajnu finskog uspeha, a kući su se vraćali sa porukama koje su nastavnici u njihovim zemljama uglavnom rado prihvatali.

Činilo se da je Finska postigla izvanredne rezultate uz relativno malo testiranja učenika i ograničen inspekcijski nadzor.

Finski obrazovni sistem zagovarao je „učenje kroz igru“, naročito kod mlađe dece. Zastupao je i stav da nastavnici treba manje vremena da provode govoreći ispred table, a više pomažući učenicima da sami dolaze do odgovora i rešenja.

Ali od prvog PISA testiranja gotovo nijedna zemlja nije zabeležila tako veliki pad rezultata kao Finska. Taj pad nastavljen je i u najnovijem ciklusu.

Kritičari finskog obrazovnog sistema iznose drugačije objašnjenje njegovog nekadašnjeg uspeha.

Prema njihovom tumačenju, izuzetni rezultati koje je Finska postigla 2000. godine zapravo su bili posledica tradicionalnih obrazovnih metoda koje su u školama te zemlje bile široko rasprostranjene sve do duboko u devedesete godine prošlog veka.

Drugim rečima, uspeh možda nije bio rezultat novijih „progresivnih“ politika po kojima je Finska kasnije postala poznata.

Ukoliko je takvo tumačenje tačno, pogrešno razumevanje razloga finskog uspeha moglo je da odvede desetine obrazovnih sistema u pogrešnom pravcu.

Pogled ponovo usmeren ka Istočnoj Aziji

Postavlja se zato pitanje koje bi zemlje danas mogle da posluže kao uzor za reformu obrazovanja.

Azijski obrazovni sistemi takođe su donekle bili pogođeni padom rezultata zabeleženim poslednjih godina, ali je taj pad uglavnom manji nego u drugim bogatim delovima sveta.

Velika razlika u rezultatima između Istoka i Zapada ukazuje na to da bi obrazovne politike Istočne Azije trebalo ponovo pažljivo proučiti.

Roditelji u tim zemljama pridaju izuzetan značaj obrazovanju i često izdvajaju velike sume novca za dodatnu nastavu svoje dece.

Kritičari s pravom ukazuju na to da je takve društvene i kulturne faktore teško preslikati u drugim zemljama. Ipak, i političari u azijskim zemljama doneli su određene odluke koje su se pokazale uspešnim.

Azijske zemlje, na primer, mnogo su manje opsednute smanjivanjem broja učenika u odeljenjima nego zapadne države.

One se uglavnom opredeljuju za manji broj nastavnika, što im omogućava da ih bolje plate i obezbede im intenzivniju i kvalitetniju obuku.

Čini se da takav pristup daje bolje rezultate od stalnog povećavanja broja zaposlenih u školama, što je dugo bilo jedno od glavnih sredstava kojima su naročito Sjedinjene Države pokušavale da poboljšaju rezultate učenika.

Engleska krenula suprotnim putem

Napredovanje Britanije na međunarodnim rang-listama zaslužuje više pažnje nego što mu je do sada posvećeno.

Pre oko 15 godina, za vreme koalicione vlade predvođene konzervativcima, reformatori školstva u Engleskoj – ubedljivo najvećem od četiri odvojena obrazovna sistema u Ujedinjenom Kraljevstvu – krenuli su suprotnim putem od velikog dela ostatka sveta.

Engleska je nastavne programe ispunila većim brojem činjenica, odnosno učinila ih, kako to njihovi zagovornici opisuju, „bogatijim znanjem“.

To se događalo u vreme kada su kreatori obrazovnih politika u mnogim drugim zemljama sve više govorili o potrebi razvijanja širokih i često nejasno definisanih „mekih veština“.

Engleska je istovremeno učinila ispite zahtevnijim i smanjila značaj radova koji se izrađuju tokom školske godine, kod kojih postoji veća mogućnost za varanje.

Pooštren je i inspekcijski nadzor.

Političari su nastojali i da škole udalje od novih stilova nastave koji su postali moderni, ali nisu bili dovoljno provereni, i da ih vrate tradicionalnijim metodama podučavanja.

Engleska i Škotska – dva različita puta

Da su takve politike u Engleskoj imale bar određeni zaštitni efekat na rezultate učenika najbolje se vidi kada se njen obrazovni sistem uporedi sa sistemima u neposrednom susedstvu koji su izabrali sasvim drugačiji put.

Pre dvadeset godina deca u Škotskoj postizala su bolje rezultate od svojih vršnjaka južno od granice.

Danas škotski učenici uglavnom postižu slabije rezultate od engleskih, iako je potrošnja na školstvo po učeniku u Škotskoj znatno veća.

Kritičari škotskog sistema za pad rezultata okrivljuju moderan nastavni program, ali i previše blag pristup disciplini u školama.

Pandemija kovida ili uticaj ekrana teško mogu da objasne razliku između Engleske i Škotske, pošto su ti problemi na decu širom Britanije uticali na prilično sličan način.

Školski rezultati nisu samo pitanje ocena

Rezultati na testovima nisu merilo vrednosti jedne osobe, niti predstavljaju dokaz da je neko predodređen za uspeh ili osuđen na neuspeh.

Ipak, dobre ocene su veoma pouzdan pokazatelj niza kasnijih ishoda u životu – od većih prihoda do boljeg zdravlja i dužeg životnog veka.

I na nivou čitavih država postoji snažna veza između znanja i ekonomskog napretka.

Poboljšanje kognitivnih sposobnosti stanovništva tesno je povezano sa kasnijim ekonomskim rastom. Prema jednoj analizi, povećanje rezultata na PISA testovima za 25 poena moglo bi da poveća godišnju stopu rasta BDP-a u bogatim zemljama za pola procentnog poena.

Za sada nema mnogo dokaza da će razvoj veštačke inteligencije smanjiti korist koju pojedinci imaju od vrhunskog obrazovanja.

Naprotiv, postoji mnogo razloga za pretpostavku da bi veštačka inteligencija mogla da bude posebno nemilosrdna prema ljudima koji imaju slabo razvijena znanja i veštine.

Zbog toga najnoviji PISA rezultati nisu samo još jedna rang-lista škola i obrazovnih sistema. Oni su upozorenje da je vreme da se reformatori obrazovanja i sami – vrate knjizi.