Читај ми!

Лоши резултати немачких ђака на ПИСА испитивању, док школе броје све мање наставника и све више ученика

У најновијој студији ПИСА, немачки ученици остварили су лоше резултате. Стручњаци за то посебно криве недостатак наставника. Њих је, наиме, све мање, а ученика све више.

Ребека је наставница и то већ више од тридесет година. Предаје енглески и историју у једној средњој школи у близини Хамбурга. Све чешће је на часовима енглеског, јер нема довољно наставника за тај предмет, а он има предност пред наставом историје. А часова историје онда нема – понекад и месецима.

"Стално нам недостаје наставни кадар, а на бироу рада више нема наставника за замену. Управа школе не може да их нађе, иако су колеге често недељама или месецима на боловању, јер су 'сагорели' на послу, стигао их је тзв. 'бурноут'", каже Ребека. То иначе није њено право име, она жели да остане анонимна. "

ПИСА истраживање са шокантним резултатима

Резултат је да се настава из неких предмета привремено не одржава. Неке школе већ уводе четвородневну радну недељу. Посебно је велики проблем у основним школама (које у Немачкој трају четири године), управо тамо где деца уче да читају, пишу и рачунају.

У најновијем ПИСА-истраживању, којим ОЕЦД редовно испитује знање 15-годишњака, немачки ученици су се у математици, природним наукама и читању показали лоше као никада до сада.

Председница Конференције покрајинских министара образовања и културе Катарина Гинтер-Винш као разлоге за то наводи пре свега ограничења у настави током пандемије короне, али и чињеницу да је порастао број ученика из породица у којима родитељи нису у стању да помогну деци у савладавању школског градива.

Али, за синдикате образовања постоји један далеко важнији разлог за тај лош резултат ПИСА-истраживања: недостатак учитеља и наставника, због чега се настава не одржава.

Контрадикторни подаци

У Немачкој недостају десетине хиљада учитеља и наставника. Тачан број се, међутим, не зна с обзиром на то да је образовање у надлежности 16 савезних покрајина. То отежава утврђивање тачних података.

Конференција министара образовања и културе, тело у којем покрајински министри образовања координирају питања од националног значаја, тренутно процењује да постоји око 14.000 непопуњених места с пуним радним временом. Од 2025. надаље претпоставља се да ће додатно бити потребна 21.000 наставника.

Економисти, научници, али и Синдикат образовања и науке (GEW) сматрају да је то превише оптимистично. "Јаз између потражње и понуде наставника порашће до 2035. на добрих 56.000 радних места с пуним радним временом", каже за DW представница синдиката Ања Бенсингер-Штолце.

Према подацима Савезног завода за статистику, 2023. године у школу је уписано 830.600 ученика првих разреда, што је више него у задњих 20 година. Очекује се да ће се у следећих десет година број школараца повећати с једанаест на дванаест милиона.

Тај пораст је делимично је последица већег наталитета, али пре свега повећаног усељавања у Немачку. Крајем 2022. у читавој земљи било је четири одсто више деце од пет до седам година него годину дана раније.

Број немачке деце у тој старосној групи једва да се повећао у односу на претходну годину.

Међутим, број деце са страним држављанством повећао се за више од 20 одсто.

Више ученика с више потреба – а мање учитеља

Ситуација је све гора, јер ће ђаци основних школа од 2026. године имати законско право на целодневни боравак у школи. GEW рачуна да би укупан број непопуњених наставничких места у немачким школама могао до 2035. да порасте на пола милиона.

Немачке покрајине надлежне су за образовање наставника и финансирање факултета, али квалификације су признате у читавој земљи. То је политичарима отворило могућност за штедњу, објашњава Бенсингер-Штолце и објашњава: "Готово све савезне покрајине годинама образују мање учитеља него што им је потребно. Свака се ослања на друге".

С обзиром на недостатак кадра, школе све чешће запошљавају особе које немају завршен неки факултет с наставничким смером, већ долазе из других занимања. Истовремено, број студената наставничких студија пада из демографских разлога – а и зато што је то занимање све мање привлачно.

Проблематична реформа

Ситуација би могла додатно да буде погоршана због предлога Конференције министара образовања и културе. Они, наиме, решење виде у томе да учитељи у будућности раде више и дуже – желе да им повећају броја наставних сати, да касније одлазе у пензију и да им се укине могућност скраћеног радног времена.

Тренутно је око 40 одсто наставника ради са скраћеним радним временом. Наставница Ребека такође ради 23,5 сати недељно, уместо уобичајених 25.

"Настава, припрема и рад након наставе, исправљање тестова и испити… То за мене значи више од 40 сати недељно", каже. А ту су и административни послови. "Кад припремам школски излет, понекад чекам у путничкој агенцији по сат времена да купим карте".

Захтеви миграције

Све у свему, радни услови последњих година значајно су се погоршали. Разреди су постали већи, а настава сложенија. "Имамо више ученика мигрантског порекла којима је потрена већа подршка, јер не могу да добију потребну помоћ код куће", каже Ребека.

И спорови с младима захтевају пуно енергије. "Нисам претерано импресионирана када ми ученици муслиманског порекла кажу да ми не дозвољавају да им ишта кажем", прича Ребека. "Али, такве ствари долазе и од родитеља. А младе колеге које су тек почеле да раде често су преоптерећене", додаје.

Све је већи број наставника који сумњају да су добро изабрали своје занимање, наводе у синдикату. Раније, кажу, није било потребе за саветовањем о "излазним стратегијама".

Учините професију привлачнијом

Синдикат је представио план у 15 тачака како учитељски позив поновно учинити атрактивнијим. Он делује као контрапредлог идеји Конференције министара образовања и културе. У њему се синдикат залаже за смањење броја часова, за мање разреде, више часова за надокнаду, бољу здравствену заштиту и системе олакшица за наставнике.

То се односи на тимове у којима учитељи раде заједно са социјалним педагогом, педагогом и психологом, али и са преводиоцима и наставницима матерњег језика.

"Већ дуго тражимо да се побољша и убрза признавање диплома наставника стечених у иностранству", каже Ања Бенсингер-Штолце. Она притом посебно има у виду украјинске избеглице које су до сада имале мале шансе у немачким школама.

"Ако учитељи имају само један предмет – што је норма у иностранству, за разлику од Немачке где су два – то не би требало да буде критеријум за њихово ангажовање", каже Бенсингер-Штолце.

Синдикат има мало наде да ситуација у школама може да се промени у кратком року. Одговорни у политици су, према мишљењу синдиката, једноставно сувише дуго олако схватали ситуацију.

понедељак, 26. фебруар 2024.
21° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво