Interesovanje za lobanje i kosti toliko da samo što nismo na pragu nove ere „krađe tela“

Obraćajući se iz svoje sablasne prodavnice kurioziteta u Eseksu, u nedavnom intervjuu objavljenom na Jutjubu, Henri Skrag kaže da će otkupiti skoro sve što je nabavljeno uz poštovanje etičkih normi.

Skrag nosi pohabani šešir, ima tetovaže po licu rađene u plemenskom stilu i riđu bradu. Njegova radnja "Curiosities from the 5th Corner" (u slobodnom prevodu: Kurioziteti sa petog ćoška) ima, najblaže rečeno, neobičnu ponudu – fetus spojenih blizanaca koji pluta u velikoj medicinskoj posudi, ljudske lobanje i životinjske skelete.

Veb-sajt prodavnice nudi mesečnu pretplatu na ljudske lobanje (kupcima se svakog meseca šalje lobanja po izboru prodavnice), mumificirane delove tela, smežurane glave, kao i maske i novčanike napravljene od ljudske kože.

Nema naznaka da je prodaja ovih predmeta ilegalna, ali stručnjaci, uključujući Su Blek, jednu od vodećih britanskih forenzičarki koja je ovenčana i titulom dame, pozivaju na suzbijanje trgovine ljudskim kostima i drugim ostacima.

Kažu da nedostatak regulacije znači da veliki deo kupovine i prodaje lobanja i kostiju spada u legalnu sivu zonu, kao i da rastuće onlajn tržište rizikuje da podstakne novu eru „krađe tela“ u kojoj ćemo imati sve više vesti o obijanju kripti i otvaranju grobova zbog nabavke kostiju u Velikoj Britaniji, ali i inostranstvu.

„Imate ljude koji provaljuju u mauzoleje i koji odnose posmrtne ostatke da bi ih prodali ljudima koji misle da je to u 'gotičkom fazonu', neobično ili natprirodno. Ako možete da učinite prodaju ptičjeg gnezda ilegalnom, sigurno možete da se izborite i za to da je prodaja ljudskog tela protivzakonita. Imati ogrlicu napravljenu od nečijih zuba nije prihvatljivo ljudima“, objašnjava Su Blek, koja je na čelu koledža Sent Džons u Oksfordu.

Jedan od problema, kažu stručnjaci, leži u načinu na koji se zakoni primenjuju. U Velikoj Britaniji, skrnavljenje groba je prekršaj, ali posmrtni ostaci tehnički nisu imovina, tako da se legalno ne mogu „posedovati“ ili „ukrasti“. To znači da posedovanje ili prodaja ljudskih ostataka, čak i ako su nezakonito ekshumirani nisu krivično delo.

„To je jezivo“, zgrozila sa profesorka Blek. „Zato kažemo 'Počivaj u miru'. Ne očekuješ da će ti telo biti iskopano i prodato.“

Šta su „arheološke“ lobanje i kosti?

Dr Triš Birs, sa odeljenja za antropologiju Univerziteta u Kembridžu, koordinatorka je radne grupe u Britanskom udruženju za biološku antropologiju i osteoarheologiju, koja istražuje prodaju i trgovinu ljudskim ostacima. Birsova navodi da je u Velikoj Britaniji, poslednjih godina, došlo do primetnog povećanja prodaje. U proteklih pet godina, Udruženje je sprečilo više od 200 prodaja, uključujući i one u aukcijskim kućama, prodavnicama i onlajn prodavnicama.

Iako tržištem dugo dominiraju lobanje koje su se koristile u medicinske svrhe i bivši muzejski eksponati, dr Birs je sugerisala da je došlo do rasta prodaje lobanja opisanih kao „arheološke“, koje deluju kao da su iskopane iz zemlje ili ekshumirane iz kovčega.

„Društvene mreže su potpuno promenile tržište. Takva prodaja nije ilegalna i to predstavlja problem“, ukazuje dr Birs.

Mateus Bol, trgovac „makabralnom umetnošću i neobičnostima“ sa sedištem u Redingu, nedavno je objavio da više ne trguje ljudskim ostacima i da ga stanje na tržištu zabrinjava.

„Voda postaje previše mutna. Previše je ukradenih predmeta, predmeta koji su opljačkani iz grobova, toliko stvari koje jednostavno nisu na mestu. I ljudi stalno misle da se time bavim, a to nije slučaj“, naveo u Bol objavi na Instagramu. Bol je odbio da govori za Gardijan.

Trojici forenzičkih stručnjaka novinari Gardijana pokazali su fotografije 10 lobanja koje se prodaju na Instagramu i britanskim onlajn forumima. Za nekoliko lobanja stručnjaci kažu da bi mogle da budu nekadašnji materijal korišćen u medicinskoj nastavi poput časova anatomije, ali druge su izgleda bile prekrivene prljavštinom ili tragovima ljudskog tkiva, što bi moglo ukazivati na novija iskopavanja.

Pošto su vam te lobanje?

Lobanja prodata za 1.150 evra na veb-sajtu sa sedištem u Belfastu, imala je naznake oštećenja od korenja, što navodi na zaključak da je bila u zemlji. Jedan stručnjak je identifikovao „mrlje onoga što bi mogla biti tamnija organska materija, moguće tragove korenja na orbitama (kosti oko očne šupljine), moguće tragove glodanja“. Međutim, vlasnik sajta tvrdi da korenje i glodari nisu uzrok oštećenja.

Još jedna lobanja, kojoj je nedostajalo nekoliko zuba i čija cena je bila 795 funti (915 evra) na veb-sajtu jedne prodavnice sa sedištem u Velikoj Britaniji, izgledala je kao da ima mrlje od oksida mangana, rečeno je Gardijanu, što odgovara oštećenjima kostiju iskopanih iz starih grobova. Najmanje tri lobanje imale su znake omekšavanja, što se dešava kada se kosti nađu u kiselom okruženju, kao što je to slučaj pri razlaganju tela unutar kovčega.

„Jedna od njih je izgleda imala skorašnja oštećenja oko lica i tamni, tanki sloj poput ljuske, što sam viđala na lobanjama koje su izvađene iz kovčega“, navela je forenzičarka Su Blek. „Bela područja vam govore da je u pitanju skorašnje oštećenje jer otkrivaju kost ispod kojoj nije promenjena boja.“

Dr Nikolas Markez-Grant, forenzički antropolog na Univerzitetu Krenfild, kaže da, na osnovu anatomskih karakteristika, neke od lobanja verovatno potiču izvan Velike Britanije, uključujući Aziju i Afriku, i da mogu datirati čak iz 19. veka.

Pol Bouteng, koji će se sledećeg meseca sastati sa sekretarkom za kulturu, Lisom Nandi, kako bi apelovao na promenu zakona, posebno je zabrinut zbog trgovine ostacima predaka iz autohtonih zajednica.

„Kontinuirana trgovina ljudskim bićima čak i nakon smrti, i njihovo kontinuirano objektivizovanje čak i nakon smrti, duboko je odvratno i izvor sramote za našu zemlju“, ističe Bouteng.

Većina privatne trgovine ljudskim ostacima izlazi iz oblasti regulisanih Zakonom o ljudskom tkivu iz 2004. godine, uvedenog nakon skandala u bolnici Alder Hej u kojoj su ljudski i dečji organi vađeni i skladišteni bez pristanka.

Fotografija ne može bez dozvole, ali drška za torbu ili nakit od kostiju može?

Zakon, koji propisuje procedure pristanka, skladištenja i upotrebe, odnosi se samo na ljudske ostatke koji su mlađi od 100 godina. Takođe se primenjuje samo u specifične svrhe, uključujući transplantaciju organa, naučna istraživanja i „javno prikazivanje“, što uključuje muzeje, ali što se, prema rečima stručnjaka, rutinski ne tumači kao primena na fotografije koje prodavci dele na društvenim mrežama.

To znači da, iako su medicinska istraživanja strogo regulisana, kolekcionari i prodavci mogu slobodno da kupuju, prodaju i modifikuju ljudske ostatke, pod uslovom da ih nisu ilegalno stekli i da ih ne koriste za transplantaciju.

„Moram imati dozvolu za čuvanje posmrtnih ostataka“, rekla je dr Triš Birs, „i ne možete fotografisati ljudske ostatke mlađe od 100 godina ako idete na odeljenje patologije. Ali je u redu da od dečje kičme napravite dršku torbe. Ništa ja tu ne razumem“.

„Privatna upotreba ovih stvari je u pravnom međuprostoru“, kaže Imodžen Džouns, profesorka prava na Univerzitetu u Lidsu i ističe da su neki nedavni slučajevi, poput slučaja zlostavljača u pogrebnom domu Dejvida Fulera, pokazali da britanski zakon ne odražava opšte očekivanje da se prema mrtvim telima i delovima tela treba „odnositi sa osnovnim nivoom poštovanja dostojanstva u svim sektorima“.

U jednom podkastu, vlasnik prodavnice Henri Skrag kao da priznaje da su neke starije lobanje možda nedavno iskopane, bilo da bi se napravio prostor za nova grobna mesta ili drugim zakonskim sredstvima. „Kada iskopate ljudsku lobanju, šta ćete sa njom? Mogli biste je predati muzeju. Već ih imaju gomilu, tako da im više ne treba.“

Prodaja lobanje „ljudima koji će se brinuti o njoj, ceniti je, staviti je na policu i voleti je“, dodaje Skrag, mogla bi da se posmatra kao „izraz poštovanja više nego njeno zakopavanje dva metra ispod zemlje“.

Drugi onlajn prodavci opisuju kako su došli u posed kostiju koje su pronašli građevinski ili kanalizacioni izvođači radova, mada je malo njih navelo tačno poreklo. Skrag je odbio da komentariše.

Portparol Ministarstva za kulturu, medije i sport insistira na tome da svi ljudski ostaci treba da se tretiraju sa poštovanjem i dostojanstvom:„Očekujemo da aukcijske kuće ispitaju svoje aktivnosti i da svako ko trguje ljudskim ostacima pažljivo razmotri etičke implikacije ove aktivnosti, koju mnogi, razumljivo, smatraju duboko uznemirujućom.“

Izvor iz britanskog Ministarstva za kulturu, medije i sport rekao je da bi krađa bilo kakvih ostataka bila „čin gnusnog skrnavljenja“ i da bi bilo logično očekivati da policija deluje u skladu sa „punom snagom zakona“.

Portparol tamošnje Uprave za ljudska tkiva rekao je da postupci svakoga ko koristi ljudsko tkivo tako da to spada u njenu regulatornu nadležnost, treba da budu vođeni principima „saglasnosti, dostojanstva, kvaliteta, iskrenosti i otvorenosti“.