Osam stvari koje treba reći kada vas neko laže

Kada uhvatite nekoga u laži, način na koji mu pristupite dramatično će uticati na to kako će reagovati. Stručnjaci savetuju da je najbolje smanjiti pritisak i ne optuživati ga eksplicitno da je lažov. Blag pristup je obično mnogo produktivniji od optuživanja. Veća je verovatnoća da ćemo lažova naterati da prizna kada se oseća bezbedno, a ne kada je sateran u ćošak.

Imajući to u vidu, šta tačno treba reći kada nekoga uhvatite u laži, po savetu stručnjaka:

„Znam da neće biti prijatno da razgovaramo o ovome, ali je važno.“

Pokažite da tražite činjenice, a ne da želite da progonite lažljivca. To znači pokazati radoznalost, biti direktan, ali smiren.

Brojna istraživanja pokazuju da su ljudi mnogo spremniji da istupe ako osećaju da imaju posla sa poštenim sagovornikom.

Na primer, razgovor započeti ovako: „Moram da pomenem nešto što me muči“ ili „Osećam se obaveznim da ovo pokrenem.“ To je mnogo moćnije nego, recimo, početi izjavom: „Znam da si lagao/la prošle nedelje“, čime će se malo postići osim što će drugu osobu uvesti u odbrambeni režim.

„Nešto mi nije jasno – molim te, reci mi ponovo šta se dogodilo u subotu uveče.“

Ako još niste otkrili istinu, isprobajte „pristup levka“. Počnite sa širokim, otvorenim pitanjima pre nego što postanete konkretniji.

Umesto da kažete: 'Jesi li video/la Sašu u subotu?', bilo bi bolje: 'Da li je moguće da si video/la Sašu u subotu?' To pomaže ljudima da osete da razjašnjavaju detalje situacije, a ne da priznaju laž, što znači da je veća verovatnoća da ćete dobiti celu priču.

„Pomozi mi da razumem šta se ovde dešava.“

Ovo je još jedan primer smirenog, otvorenog pristupa koji ne stvara utisak da drugu osobu smatrate lažovom. Možete to formulisati i ovako: „Mislim da ne shvatam šta se dogodilo. Možeš li da mi pomogneš da razumem šta je bilo?“

Obično, kada ljudi lažu, pretpostavljaju da će druga osoba poverovati u to, a ovakvo pitanje signalizira da se niste 'upecali'. Ponekad će udvostručiti napore da vas ubede i nastave sa laganjem, a ponekad će preći na drugu varijaciju laži. Ali više puta će shvatiti da je priznavanje laži najefikasniji način da se nastavi razgovor.

„Zaista si ljubazna što to kažeš, ali znamo da to nije istina.“

Jedan od glavnih razloga zašto ljudi lažu – posebno žene – jeste da održe koheziju u vezama do kojih im je stalo. Možda žele da ubede svog partnera ili, koliko god to pogrešno bilo, veruju da njihova laž poboljšava vezu, zato ne bi trebalo da ih odgurnete, jer im to nije bio cilj.

Savet je da se odgovori tehnikom komunikacije koja se zove 'empatična tvrdnja': razumevanje osećanja, potreba ili želja druge osobe dok izražavate sopstvene. Na primer: „Cenim što si mi rekao/la da izgledam kao maneken, dušo, ali znam da su moji najbolji dani sada iza mene.“ Dakle, počinje se sa empatičnom izjavom da bi se izbeglo da se oseti uvređenom, a zatim se iznosi svoja poenta.

„To što si rekao/la je bilo impulsivno.“

Mladi ljudi često lažu jer su nesigurni – i nećete nikuda stići ako ih u tom trenutku optužite. Umesto toga, kasnije, kada su na sigurnom mestu gde se osećaju prijatno, možete pokrenuti temu: „Možda si malo preterao/la sa onim što si ranije rekao/la.“

Ne optuživati, već otvoriti razgovor i stvoriti priliku za lični rast.

„Ovo se ne poklapa sa onim što si ranije rekao/la.“

Kada koristite ovaj pristup, ne nazivate nekoga direktno lažovom. To je jednostavno otvoreno priznanje da se ono što se sada govori ne poklapa sa onim što je ranije rečeno. To omogućava nekome da ispravi situaciju, i najčešće se dešava da će priznati istinu.

„Evo jedne stvari koju znam.“

Ako ste već isprobali druge tehnike i sagovornik neće da prizna – ali sigurno znate da laže – možete da upotrebite „stratešku upotrebu dokaza“. Formulišite to ovako: „Dozvoli mi da ti kažem nešto što sigurno znam.“

To menja dinamiku moći i lažovu daje do znanja da možda već znate istinu, ili veliki deo istine. Tada je veća verovatnoća da će odustati i neće istrajati u laži.

„Veoma je važno da imamo iskren odnos, i želim da budem iskren/a sa tobom. Nadam se da ćeš i ti biti iskren/a sa mnom.“

Bez obzira sa kim razgovarate – sa svojim detetom, sa emotivnim partnerom, sa rođakom – odnos će procvetati samo ako je zasnovan na iskrenosti. Nema potrebe da birate reči: Ako nekoga uhvatite u laži, podsetite ga da je iskrenost temelj poverenja i poštovanja i nešto čemu oboje treba da se posvetite. 

Iskrenost je navika koja zahteva vežbu, a ponekad je teško to učiniti. Što više vežbamo, to više možemo da prevaziđemo te teškoće.