Folklor nije samo igra i pesma

„Molila sam moju nanu da me uči zavrzlamu, zavrzlo me ne znam šta, zavrzlamu igram ja“, pevalo se nekada i igralo, jer nijedno veselje nije moglo da se zamisli bez kola. I danas se igra u folklornim ansamblima, kojih u Beogradu ima oko 30. Narodna igra oduvek povezuje i zbližava ljude. Tako je spojila i grupu mladih entuzijasta najmlađeg Kulturno-umetničkog društva u Beogradu.

 „KUD 'Dositej Obradović' postoji godinu i po dana. Brojimo negde oko 50 članova. Za sad imamo dve grupe, izvođačku i školu folklora za uzrast od 7 do 10 godina“, navodi Filip Rešidović, umetnički rukovodilac KUD „Dositej Obradović“.

„Zaista smo svi jako složni, svi se lepo družimo, i eto, imamo cilj da jednog dana postanemo što veća porodica i da postanemo što veći folklorni ansambl“,kaže Milica Kantar.

„Folklor nisu samo igra i pesma već i učenje tradicije, učenje o narodnoj nošnji, druženja, putovanja, sticanja prijateljstava za ceo život, način vaspitanja isto", smatra Aleksandra Bjelica. 

Mladi koji se bave folklorom razvijaju koordinaciju, popravljaju držanje tela, tvrde stručnjaci, jer narodne igre zahtevaju uspravan stav, spuštena ramena, opuštene ruke i neizostavno osmeh.

Kada igrate kolo to je, po fizičkom naporu, kao da vozite bicikl ili plivate.

„Svako bavljenje sportom, u ovom slučaju folklorom, koji je spoj plesa i igre, je blagotvorno i daje dobru podlogu za razvoj dece i mladih. Sve to utiče pozitivno na kardiovaskularni sistem, smanjuje se potencijalna gojaznost dece i uopšte izgradnja strukture mišića, koštanog sistema i tog vaskularnog dela", rekao je specijalista fizioterapeut i diplomirani osteopata Srđan Anđelkov

Koliko folklor utiče na fizičku spremnost potvrđuje i činjenica da folkloraši na probi od dva sata, naprave oko 7.500 koraka.

Iako je u ansamblima veselo i razigrano, većinu društava muči ista muka – nemaju svoje prostorije, ni dovoljno novca.

„Ovo nije naš prostor, iznajmljujemo ga trenuto, ali se nadamo da ćemo kroz par godina uspeti da imamo naš prostor", kaže Rešidović.

„Nekad je amaterizam, odnosno kulturno-umetnička društva, su bila vezana direktno za državu, finansiranjem. U današenjem Zakonu o kulturi amaterizma nema nigde i današnji amaterizam počiva na entuzijazmu, sposobnosti, volji i želji mladih ljudi da se time bave", naglašava Velimir Agovski, umetnički rukovodilac AKUD „Ivo Lola Ribar".

Stručnjaci kažu da je foklor odličan za koncentraciju i um. A na kraju dana, kada se umorimo od svakodnevnih obaveza, uz igru možemo da se opustimo i zapevamo kao nekada naši preci: „Ajde jarane, uhvati se do mene. Ajde curice, poigrajde do mene, pa da vidim kako znaš ovo kolo da igraš".